МИ, ПРВИ

МИ, ПРВИ

no title has been provided for this book
  Горан Минић, новинар, писац, песник, спортски коментатор из Бруса, вишеструко награђиван за радио и тв репортаже, аутор је ових сабраних сећања, документарне прозе која је обележила школовање његове генерације. Ова књига је и настала поводом прославе јубилеја 55 година од матуре прве генерације гимназије у Брусу. То су приче препуне музике Елвиса Прислија, Ђорђа Марјановића, Жилбер Бекоа, стихова Јесењина, Пере Зубца, дела Балзака, Ремарка, Хемингвеја, глумаца Мерлин Монро, Ворена Битија, Марлон Бранда, и безбројних сличица из живота  прве генерације првих гимназијских матураната. Ово сведочанство о старом Брусу, средишту козничког среза, и оном модернијем са биоскопом, фудбалским одмаралиштем и хотелом Звезда, доноси дах прошлих времена и лепа сећања на изградњу и напредовање града. Књига „Ми, први“ пуна је анегдота са школских часова, излазака, екскурзија по некадашњој Југославији, Горанових школских другова и другарица. Можда нису забележени сви  детаљи, а време и ветрови са Копаоника разнели  су пуно сећања, но свакако је најбољи део успомена аутор  забележио, сачувао у свом срцу и овој књизи.

 

Ако је сврха избегавању крајња радост како је написао Готами Сидарта (познатији као Буда), онда смо радосни, радоснији него што смо били. Нема кајања, остају само последице. А оне су нас стизале већ наредног дана, у првој прилици. Последице смо подносили стоички и баш у томе показали то наше јединство. Један случај можда све понајбоље објашњава. На пример популарно, а недопустиво, бежање са часова. Дакле реч је о – избегавању и о последицама које су нас сустигле и које су се надовезале на белешку „Петопарац и цвркут птица“. И, свакако, онај разредни час када су се утврђивале коначне оцене.