Изборник Затворити

МОДЕРНИ ЖИВОТ У УДАРНОМ ТЕРМИНУ

no title has been provided for this book
Када је малом Предрагу на прослави 9. рођендана у августу 1961. отац уручио поклон „од маме и њега“, нико није био срећнији од овог ужичког малишана. Не толико због тога што је за рођендан добио нову такмичарску гарнитуру и књигу – роман Џека Лондона „Џери Острвљанин“, што се у то доба сматрало прикладним и поучним даром, већ због онога што му је отац Влајко пришапнуо: „Биће телевизор до пролећа идуће године“. Како се Предраг сећа,…

 

Дело „Модерни живот у ударном термину“  ауторке Илдико Ердеи, поред стручне, антрополошке анализе о томе како је наша популарна тв серија „Позориште у кући“ (1972) утицала на публику тадашње Југославије, показује  и како је телевизија као медиј утицала на модернизацију друштва тог времена. Они који се сећају „Златног доба“ телевизије сећају се и тога  тога да су сакупљене  комшије гледале програм код код куће онога ко је имао телевизор, а да су деца ишла на починак после цртног филма који се емитовао у 19 и 15 мин. Тв екран је временом постао стални члан домаћинства,  а феномен телевизије је неумитно променио квалитет приватног живота човека савременог доба.  Телевизија јекао медиј  толико завладала целим светом да је апсолутно  утицала на  ширење глобалне културе.

У време када је настајала, у доба социјализма у Југославији, телевизија је првенствено била намењена да унапређује образовање и културу. Документарне и образовне емисије из тог периода биле су на високом нивоу, као и школски програм и емисије за децу, што говори да је пре толико година и са таквом техником реализован садржајнији и квалитетнији тв програм. Истраживањем различитих извора ове проблематике ауторка је желела утврди резултате модернизације које је телевизија постигла  као медиј, технологија, установа и предмет у социјалистичком друштву. Сама серија „Позориште у кући“  кроз  животне перипетије једне типичне југословенске породице , имала је улогу да учествује у обликовању модерности социјалистичког друштва, као и на рецепцију културе и хумора у то време. Илдико Ердеи се у свом приступу бавила „етнографијом телевизије“ што заправо представањ истраживање друштвеног простора телевизије. Она истражује однос између антропологије , модерности, националне културе, социјализма, политике и телевизије. При томе се бави и анализом нашег друштва у то време ,подсећајући нас какво је било схватање забаве, хумора, као су изгледале стамбене прилике, „регалска књижевност“, да ли је телевизија утицала на преображај породице, да лије тада створена „модерна Југословенка“ и да ли је жена заправо, концерт – мајстор породичне потрошње. Чувена, популарна породица Петровић уз чије догодовштине смо се смејали и уживали, води нас на нов начин  да са различитих култоролошких аспеката сагледамо  телевизијску прошлост Југославије.