17 мар МОЈ ДУБРОВНИК, МОЈИ ДУБРОВЧАНИ
Ознаке: дубровачка књижевност, Дубровник, Дубровчани, издавачи, историја, Мирослав Пантић
Autor: Ирена Арсић
Žanr: путописи
Izdavači: 2021, Задужбина Владете Јеротића
Дубровник, стари камени град на Јадранском мору, камена тврђава која је одолевала вековима и недаћама, трговачки, туристички и културни центар н био је инспирација професорки Ирени Арсић да напише ову интересантну путописну књигу која повезује старе и новопридошле векове. Кроз цртице, белешке и мемоарске осврте, Арсићева је приказала своје посете Дубровнику после 2000. године где је спроводила архивска истраживања. Истражујући грађу за своју дисертацију која се бавила познатим дубровачким издавачима Мартекинијима из 19. века, Арсићева је прегледала многобројне списе и богато књижевно наслеђе из тог времена. У свом раду бавила се ствараоцима са дубровачког тла као што су Антун Сасин, Ђорђе Николајевић, Божо Бошковић, Медо Пуцић, Иво Војновић, Антун Вучетић, Коста Страјнић, Марин Држић, Иво Гундулић. Ауторка се у књизи „Мој Дубровник, моји Дубровчани“ дотиче и бројних догађања као што су Дубровачке летње игре, истраживања госпара Антуна Ничетића о настанку града Дубровника, о културном животу града, часописима, о прослави Светог Саве у Дубровнику. Очигледна ауторкина опчињеност овим градом и његовом знаменитом прошлошћу и високим ометима у култури који су остварени и данас, резултурили су настајањем ове књиге која је сачувала причу о старом и новом Дубровнику, о Дубровчанима који су је радо дочекивали, али и о оним који су давно обитавали у граду оставивши пуне ризнице науке, знања и лепоте.
Као посебно, верујем, моје откриће из Научне библиотеке у Дубровнику,овде бележим својеврсни „мени“ (јеловник) за прославу дубровачког заштитника св. Влаха, коју је Мурат приредио у Београду 1904. године. На овом живописном сведочанству тих времена , уз потписе гостију и домаћина, изабраних Срба из Дубровника који су своје животне и професионалне приче везали за Србију, као и угледних овдашњих писаца, дипломата и научника, исписан је и текст – посланица тада већ болесном Антуну Фабрису у Дубровник. Обраћање је завршено, како стоји у рукопису на својеврсном јеловнику украшеном Муратовим цртежом, ускликом: „Живео српски Дубровник! Живели“!