09 феб НЕМУШТИ ВАПАЈ ЖИВОТИЊА
Татјана Михаиловна Горичева (1947) православни публициста, аутор је бројних књига од којих су најпознатије „Опасно је говорити о Богу“, „Писма о љубави“ , „Човек непрестано тражи срећу“, „Православље и постмодернизам“. У делу „Немушти вапај животиња“ она заправо поставља темеље своје православне екологије. У данашњем свету где су комфор и разна уживања постала најважнији део живота савременог човека , последице су погубне по целокупну природу : дрвеће, воду, ваздух, животиње. Ауторка са својим православним погледом на свет позива све нас да се отрезнимо и почнемо да радимо на заштити природе и недужних животиња. Татјана Горичава на првом месту опомиње човека да буде у правом смислу речи човек, и да се труди свим силама да сачува „живот“ кога има све мање и мање.
Герасим Јордански (4. март): Једном је Светом Герасиму пришао лав који је храмао и показао му шапу с трном. Свети му је извадио трн и лав је остао да живи код њега. Његово задужење је било да чува магаре које је носило воду. Једном је лав заспао и магаре је украдено. Свети Герасим је мислио да је лав појео магаренце. Казнио је лава тиме што му је наредио да носи воду уместо магарета. Лав је дуго времена извршавао наредбу, али једном је пролазио караван и лав је препознао своје магаре. Обрадовавши се, довео га је код Светог Герасима. Кад је свети умро, тужни лав није желео да га напусти и умро је на његовом гробу.