
27 мај НИ НЕБО НИ ЗЕМЉА

Ознаке: историја, Југославија, краљ Александар Карађорђевић, Србија
Autor: Дејан Николић
Žanr: историјски роман
Izdavači: 2021, Serbia knjiga publishing
Дејан Николић (1965) књижевник увелико познат нашој читалачкој јавности по свом целокупном стваралаштву. На званичној листи НБС-а, његови романи „Газде и слуге“ „Ни небо ни земља“ су најчитаније књиге од 2014 до 2018. године код нас. Николић је приповедач и у исто време биограф и аналитичар времена и догађања којима се бави у својим романима. Он у својим делима приближава српску историју савременом читаоцу показујући да су Срби одавно саставни део европске цивилизације. Пише о разним темама једноставно и блиско, тако да је његова проза намењена широкој читалачкој публици. Роман „ Ни небо ни земља“ је прича о Љуби и Тодору, и животу породица газде и слуге у 30-тим годинама 20. века. Кроз односе чланова ових породица према другим људима на које наилазе, као и кроз живот краљевске породице Александра Карађорђевића, Николић слика стање у коме се налазила Краљевина Југославија у то време. И обичан човек и онај краљевског порекла, бију животне битке пуне стрепње, страха, препрека , али и љубави, радости и оптимизма. Сви они се боре да одрже породицу и спасу државу. Николић се бави и селом и градом и двором и државом, користи аутентичне историјске чињенице, анимира читаоца да истражује не само једну овде дату животну причу, већ и да учи и никада не заборави српску историју.
Вековима људи ходе земљом. многи су њоме корачали и иза себе остављали трагове – неки веће, неки мање, а неки готово занемарљиве. Једни су сматрали да их је бог с разлогом довео на овај свет и дао им неку мисију. А они? Они су добро знали да му се одуже. Други су животарили у свом бесциљу, правдајући своје безнађе Божјом вољом и судбином. Такви, какви су били, нису ни размишљали о себи, а камоли о
вечности.Трећи су знали да ће се из њихове патње родити некакво добро. Трпели су и тражили: добро у злу, срећу у несрећи, светлост у мраку, оправдање у неправди, наду у очајању, излаз у безизлазу…