НИШТА СЕ НИЈЕ ДЕСИЛО

НИШТА СЕ НИЈЕ ДЕСИЛО

no title has been provided for this book
  Први роман Стефана Јањића заокупља нас необичном причом и радњом која се стално враћа уназад, Аутор у исто време води паралелну причу  о  животу јунака романа Видака. Млади студент  се усељава у нови стан где су остале све личне ствари претходног станара, старог новинара Николе Ненадовића. Истражујући стан од фиока до великих комада намештаја, Видак открива новинарове белешке и записе, запрепашћено схватајући да је он фалсификаовао текстове које је писао о рату 90-тих на територији бивших југословенских република. Кренувши у истраживање разлога зашто је то новинар чинио, Видак  уједно прича о свом животу, одрастању уз јединствен опис лика своје баке који апсолутно доминира породичним слојем романа. Јањић у свом делу поставља више значајних питања о томе како се рангирају злочини у рату, колико су документи веродостојни да докажу шта се заиста збивало, како су се ратна збивања одражавала на опстанак породице, како се одвијао живот деведесетих година. Иако некад није лако читати овај роман, он нас чини будним, не само за наставак читања, већ и за промишљање о томе шта човек у стању да уради, издржи, преживи и запамти.

Кад говори о Исусу, бака заправо мисли на Диреров аутопортрет из 1500. године, који је у религијском заносу – не прочитавши пажљиво потпис испод слике – исекла из мог уџбеника за ликовну културу када је дошло време да га продам. За слику – икону нашла је скоро пригодан рам,  требало је само скратити Дирера по ширини за центиметар, центиметар и по. По обављеној продаји, обавестила ме је – гласом саучесничким, намигнувши десним оком – да је исекла Исуса и сачувала га. Поикоњена слика суго је стајала насред зида, у раму од јефтиног алуминијумског злата, све док нас Славко Зекан није посетио и уразумио.