23 сеп НОСТАЛГИЈА ЗА БЕСКРАЈЕМ Бајкал – Алтај – Непал
Путовања која се одвијају у данашњем времену на неки начин представљају и путовања кроз прохујала времена. Књига Дарка Даничића (1961) „Носталгија за бескрајем – Бајкал – Алтај - Непал“(2020) нам управо то доказује својом причом о удаљним пределима Русије, Кине, Монголије, Казахстана, Бајкала, Алтаја и Непала. У поднаслову књиге Бајкал – Алтај – Непал, аутор наводи области о којима тече путописна прича, почевши од Бајкала, „плавог сибирског ока“ на истоку азијске Русије, Алтаја, бајковитог планинског венца у средњој Азији и загонетног Непала у Хималајима. Аутор је желео да нам описујући путовања кроз ове нестварне пределе, укаже и на духовни преображај који она изазивају. Читаоци ових путописа попут древних путника давних времена, долазећи на своја одредишта нису свесни само њихове природне лепоте него и божанске природе која чини да путник више није онај исти који је пошао на пут.
Село Курај у истоименој долини, као и сва остала сибирска: дрвене куће са металним крововима несистематично распоређене дуж пута, који води средином степске долине истог имена. Курај значи “сува земља” на монголском. Основано 1901. године са обавезом да се сељаци населе у новоосновано село у складу са планом пресељења, али, и поред обавезе, никог није било до почетка 20.века…