21 сеп О СТАНОВНИЦИМА БИБЛИОТЕКЕ
Ознаке: Александријска библиотека, библиотеке, историја, књиге, Хорхе Луис Борхес, читање
Žanrovi: есеји, сабрана дела
Izdavači: 2022., Агора, Народна библиотека Крушевац
Сусрет са библиотеком за сваког ко је љубитељ читања посебан је доживљај. За старије генерације тај сусрет је био нешто посебно, изузетно место где су се отварали нови светови знања и науке. За новије генерације услед притиска нових технологија интересовање за читање књига је свакако мање. И поред тога млади посећују библиотеке које представљају непресушан извор информација, података, лепе писане речи. У својој књизи „О становницима библотеке“ Ђорђе Писарев пише о библиотеци свеопштег знања, о медијима за складиштење, о стратегији и историји читања, о библиотеци и писцима. Наводећи мишљења и фрагменте есеја о књигама, библиотекама , читалачкој култури водећих стваралаца старог и савременог доба, Писарев нам приближава свет књига и библиотека, сагледава „са друге стране „ све оно што чувају ова књигохранилишта. Џорџ Досон каже „Библиотека је велико саветовалиште мудрог човека...Ако желим да разговарам о бесмртности, Платон ми притрчи у помоћ. Ако желим да спознам људско срце, Шекспир отвара своје одаје...“ Роберт Бертон нас подсећа да је Хајнсијус, кустос библиотеке у Лајдену у Холандији, боравио у њој читаву годину, жалећи оне који уживају у погодностима спољног света остајући сиромашни за богатство које похрањује библиотека. Дело „О становницима библиотеке“ , невелико по обиму, својим пробраним фрагментима разних књигољубаца, подсећа нас шта значи читати дању, ноћу, посећивати библиотеку, испунити украдене сате уз књигу и обогатити се оним „вечним и неотуђивим“ које чувају библиотеке одвјкада.
Ући у библиотеку исто је као и ушетати у неку велику катедралу и рзгледати статуе по зиду. Свака од тих личности била је, у своје време, узор врлине, најбољи отац, најнежнија жена, најприврженије дете. Никада није било таквих војника и морнара као оних чији су укрштени мечеви и дивни бродови уклесани у мермер изнад њихових гробова. Сваки преминули владар био је пун врлина као Марко Аурелије.
Сваки бискуп беспрекоран као Беркли. Сви уклесани натписи су попут оног који је Џорџ IV ставио на кип Џорџа III на крају „Дуге Стазе у Виндзору“.