ОСТРВО ПЕЛИКАНА

Још од деведесетих година на овамо свесни смо свих промена у друштву које савремено доба доноси – урушавања система вредности, дехуманизације, нестајања појединца у глобалној маси. Када се појединац суочи са стварношћу  схвата своју немоћ да се супростави општој стихији коју носи савремени свет. Посао судије у оваквом свету носи велико бреме одговорности и бриге за људе којима се судски процес бави. Миодраг Мајић, судија по професији, приче из суднице испреда  кроз списатељско перо, и у својим романима подсећа нас  на оне људе које свакодневно срећемо у маси пролазника на улици не приметивши их. Због њих су и настале ове приче да нас пробуде, опомену, можда и ране, али само због племенитости, човекољубља, добре воље. Роман „Острво пеликана“ говори о младим људима, Ромима који рано ступају у брак и долазе у сукоб са законом. Говори  о тешком положају жене у тој средини, бави се питањима националних мањина. У овим редовима прочитаћемо колико је поремећен систем вредности утицао на данашње друштво, како су нестале емпатија, солидарност, хуманост, колико данас владају нетолеранција и насиље. У исто време читалац је свестан да су ти редови написани у име истине и правде и доброг живота који сваки човек заслужује.