ОСТРВО ПЕЛИКАНА

ОСТРВО ПЕЛИКАНА

no title has been provided for this book
Још од деведесетих година на овамо свесни смо свих промена у друштву које савремено доба доноси – урушавања система вредности, дехуманизације, нестајања појединца у глобалној маси. Када се појединац суочи са стварношћу  схвата своју немоћ да се супростави општој стихији коју носи савремени свет. Посао судије у оваквом свету носи велико бреме одговорности и бриге за људе којима се судски процес бави. Миодраг Мајић, судија по професији, приче из суднице испреда  кроз списатељско перо, и у својим романима подсећа нас  на оне људе које свакодневно срећемо у маси пролазника на улици не приметивши их. Због њих су и настале ове приче да нас пробуде, опомену, можда и ране, али само због племенитости, човекољубља, добре воље. Роман „Острво пеликана“ говори о младим људима, Ромима који рано ступају у брак и долазе у сукоб са законом. Говори  о тешком положају жене у тој средини, бави се питањима националних мањина. У овим редовима прочитаћемо колико је поремећен систем вредности утицао на данашње друштво, како су нестале емпатија, солидарност, хуманост, колико данас владају нетолеранција и насиље. У исто време читалац је свестан да су ти редови написани у име истине и правде и доброг живота који сваки човек заслужује.

„Рећи ћу ти још само ово… Радећи овај посао, научи сам да судије ретко кад поправе ствари. Попут мртвозорника, ми по правилу стижемо на крају, када су заказале све друге опције. Али и то је нешто! Кажњавајући оне који су заслужили, макар привидно враћамо поредак у равнотежу. Жртвама дарујемо привид правде, а пониженима илузију достојанства. Али шта када свега тога нема? Шта када бисмо на крају дана отишли кући с уверењем да је након наше одлуке жртви још горе, а пониженом још непријатније? Која би тада била наша улога, Јована?“