Ернесто Сабато поставља питање које постављају сви : шта чинити услед духовног пада, нестајања правих вредности, урушавања културе на све могуће начине. Шта је то што у данашње време има право значење среће. Да ли је она у матерјалним стварима, светској слави, коришћењу модерних техничких достигнућа или нечем другом. Сабато истиче значај разговора, дружења, боравка у природи, заједништва и пожртвовања за друге. Човек је заборавио на своје корене, унутрашњи зов, осећа се напуштено, безвредно, усамљено.…
Људски живот био је усредсређен на духовне вредности које су данас готово сасвим потиснуте, а то су достојанство, несебичност, стоичко подношење несреће. Те велике вредности, као што су част, поштење, дивљење према добро урађеним стварима, поштовање према другим људима, нису биле ништа изузетно, красиле су већину људи. Одакле је потицала њихова храброст да се суоче са свакодневним животом?
