Парусија

"Парусија" је реч грчког порекла и има више значења. Једно од њих је помен – црквени обред – онима који више нису на овом свету. Књига има две тематске целине: „Утисци о прошлости” и „Записи о прошлости”. У својим путним бележницама, објашњава Динко Давидов, често је уз описе икона и иконостаса, записивао и неке њему драге доживљаје, односно утиске. Из тих бележака, разноликог садржаја, настала је књига „Парусија”. Из огромног познавања српске уметности, духовности и живота у северним областима - сеоба и панонских покрета српског народа, академик Динко Давидов сачинио је емпиријски књижевно-путописни поглед на највише домете црквене, ликовне и градитељске културе од 17. до 19. века у деловима земље северно од Саве и Дунава. Језиком и науке и прозе, у исто време, аутор ствара парусију, тј. службу народу и његовом духовном и културном подвигу у време сеоба и расејања, а све у циљу одбране и очувања свог националног и православног идентитета и одбране, тј. очувања светосавског и косовског завета. Парусију чини колаж призора и портрета – са детаљима и значењима, па се као на длану, виде и говоре векови који претходе 19. столећу и васкрсу „сеобама развејаног” народа. На свет и време којим се највише бавио у својој науци, Динко Давидов у „Парусији” баца још један поглед – емпиријски, налик рекапитулацији и поеми. „Парусија” је ламент над Црњанским и ламент над нашим укупним постојањем: споменица о Чарнојевићу нашег доба.