ПИОНИРИ МАЛЕНИ, МИ СМО МОРСКА ТРАВА

ПИОНИРИ МАЛЕНИ, МИ СМО МОРСКА ТРАВА

no title has been provided for this book
  Ауторка у књизи „Пионири малени, ми смо морска трава“  као из старе украсне кутије из  различитих преграда износи своја сећања, осећања, доживљавање своје породице, Медитерана, мора. Сваки читалац ових прича поседује нека носталгична сећања на  време осмдесетих година. Андреа Попов изражава своје импресије, а свакако да  оне кроз прочитавање постају универзалне. Сигурност коју је осећала ауторка тада, нестала је на узбурканом мору као и држава о којој се и дан данас пише. Она говори у фрагментима  , али као да нас баш то што они бљесну тренутно и оживе читалачко памћење, још боље подсете на оно што је неповратно прошло.  У збирци срећемо и биографске елементе где се ауторка сећа својих рано преминулих родитеља, говори о свом младалачком бунту и љубави према алтернативном звуку.  Искрено, духовито и носталгично ове приче нагнају читаоца да се насмеје, замисли, запита.

 

Данас је супа, сви се у супу претварају. Умножавају се у хиљадама станова, па се опет деле на просте чиниоце с кашиком у руци, наопачке у кашикама, с лустерима у кашикама. И супе се умножавају. Ворхолова бескрајна супа, црвена додуше, лековито задовољство у конзерви сваког  дана до краја живота. Супа је океан у ком смо некад били, зато је тако халапљиво и срчемо, гутамо и тражимо утеху у њој. Жуто и плаво. Примордијални  чорбуљак, преслан и пун алги. Древни океан.