09 феб ПРИЧЕ ЈУСУФА ТАДРОСА
Роман „Приче Јусуфа Тадроса“ египатског књижевника Адила Исмата награђен је „Медаљом Нагиба Махвуза за књижевност“ наградом која носи име чувеног египатског нобеловаца. Адил Исмат по струци филозоф, а по занимању библиотекар, добитник је више награда за своје стваралаштво које се састоји од романа, збирки прича и есеја. У причи о Јусуфу Тадросу , Копту, уметнику који одраста у египатској провинцији, аутор заправо говори о друштвеним, политичким, економским и верским превирањима шездесетих година прошлог века и о томе како је све то деловало на лични и породични живот обичног човека. Ово је уједно и сентименталана исповест уметника у развоју - Јусуфа Тадроса, где он говори о својим родитељима, сестрама, пријатељима, емотивном сазревању, односу према уметности, према Богу. Услед уметничког узрастања и пробијања у друштву главни актер кроз те процесе постаје свестан све јаче дистанце између хришћана и муслимана. Ово је заправо прича о уметничком путу трновитом и бљештавом који пролази човек из народа , али изузетно надарени сликар. Аутор је ово дело стварао пишући о себи, својим биткама, стремљењима, уметничким остваривањима, све време свестан све тежег положаја египатских хришћана у сопственој земљи.
Кад год си у посети манастиру, чујеш приче о чудима, а атмосфера око тебе ти помаже да поверујеш, атмосфера у којој тече дух светости, мириси свећа и тамјана, иконе и свете помасти. У таквој атмосфери можеш да поверујеш у чудеса која се дешавају, као да манастир има своје посебне законитости, другачије од оних у нашем животу. Тамо не морају да важе природни закони, јер то је свето место у ком се оваплоћује поглед Господа, Створитеља места и времена.
Стајао сам постранце у односу на групу посетилаца који су слушали остарелог монаха сувоњавог лица који је крештавим гласом са заносом говорио о чуду које се догодило у манастиру…