ПСИХОГЕНЕЗА ДУШЕВНИХ БОЛЕСТИ

Карл Густав Јунг  (1875-1961) швајцарски психијатар, један од  водећих ауторитета у свету сматра се оснивачем аналитичке психологије у којој се разликују лично и колектвивно несвесно. Бавећи се и другим наукама Јунг изучава човекову психу и душевним живот и покушава да открије како настају поремећаји у тој сфери. Велику пажњу посвећује истраживању човековог ега, симболици снова,феномену комплекса код човека, улози свесног и несвесног у интегритету личности.У свом научном раду Јунг разграничава комплексну  психологију у односу на психоанализу, тако да постаје један од најзначајнијих мислилаца 20. века. Књига есеја „Психогенеза душевних болести“ представља скуп најбољих радова из психијатрије др Јунга из периода његовог раног стваралаштва. Његов рад у Универзитетској клиници у Цириху умногоме је допринео високом ниову његових дела из области психијатрије. Истражујући болести шизофреније Јунг  поставља своју хипотезу о психичкој енергији и колективно несвесном, које носи са собом архетипски садржај. Др Јунг је увидео да лично наслеђе нијеједини разлог за настајање ових менталних обољења. Први је успео да спроведе индивидуалну психотерапију са једним шизофреним пацијентом. Његови закључци  и иновације су потпуно данас прихваћени, али на жалост др Јунг сматра да су научна сазнања везана за лечење шизофрених  болесника остала смо фрагментарна. На основу радова К.Г. Јунга читалац увиђа да шизофренија није једна болест, већ скуп више душевних обољења  са различитим степеном излечења. Поред увида у достигнућа психијатрије у овом делу  читалац се сусреће са једним оригиналним и иновативним приступом једног великог стручњака који је померио границе науке у свом времену.