РОМАН И ГРАД

РОМАН И ГРАД

no title has been provided for this book
Пред нама је зборник радова са XVI међународног научног скупа одржаног на Филолошко – уметничком факултету у Крагујевцу (29-30. Х 2021), Књ.2, Роман и град : 50 година „Романа о Лондону“,100 година „Уликса“.  Скуп је био организован у четири тематске целине : Лингвистичку, књижевно–антрополошку, и две уметничке: теорија музике и примењена уметност. Тема лингвистичког дела овог скупа била је „Језик и стил српског романа“, а циљ је био да се покаже какве су особине књижевноуметничког стила српског књижевног језика кроз карактеристике језика романа. У оквиру разрађених подтема лингвистичке секције  истичу се језичка типологија српског романа, језичко-стилске специфичности при преводу романа, типови идиома у роману социолекатски, дијалекатски, субстандардни и др. Тема књижевнокултуролошке секције била је „Роман и град“ : 50 година „Романа о Лондону“ и 100 година „Уликса“. Аутори су се бавили проблематиком града и романа од културолошке, књижевноисторијске, антрополошке, филозофске до теолошке артикулације. Њихова тема је био књижевнокултуролошки облик града у роману, али и романа обликованог као град. Подтеме које су се појавиле из овог разматрања биле су: Роман је град, град је роман. Феномен града је разматран од библијске слике града до научнофантастичног  виђења, од Вавилона до савременог Лондона. Посебан акценат је стављен на изучавање романа Џејмса Џојса „Уликс“ и  на „Роман о Лондону“ Милоша Црњанског. Циљ је био да се књижевнонаучна проблематика града и романа истражи,  и  да се урбани идентитет романа и фикциони идентитет града одреде дијахронијски и синхронијски што би показало нове путеве истраживања ове проблематике.

Саша Радовановић  ЗАРАТУСТРА И ВЕЛИКИ ГРАД

Луда објављује оно што Заратустра већ зна. Просвећеност у великом граду више није могућа. Потребно је одвајање од града и враћање човека природи. У таквим условима његова егзистенција  биће ослобођена градских стега и биће јој дата могућност за позитивно ослобођење. Ово позитивно ослобођење није могуће у граду како је мислио Сократ.То се може видети преко Ничеовог схватања градског трга. Агора, најчешче место Сократовог сусрета са неистомишљеницима и саговорницима, било је место разговора, дијалектичког откривања  истине и долажења до оних знања  којима се обликовао врли човек. Трг у граду постаје место потпуно друге врсте у модерно доба, у доба Ничеа.