
28 јан САХРАНИТЕ МИ СРЦЕ КРАЈ РАЊЕНОГ КОЛЕНА

Наше представе о Индијанцима које смо имали гледајући каубојске филмове одавно су избледеле. Временом како су се појављивала све веродостојнија сведочанства о историји америчког запада стварала се и права слика о том уништеном, погаженом народу који је водио неспутани живот у природи поседујући своју особену традицију и културу. Ди Браун писац, историчар и библиотекар, испричао је аутентичну причу о њиховој претешкој и суровој борби са дошљацима , војницима, ранчерима, разбојницима да би сачували своју територију и слободу. У овој књизи говори црвени човек о похлепи , страдањима, превари, издаји у коју до краја није поверовао. Уз главну нит приповести провлаче се и приче о великим племенским поглавицама који су бринули о свом народу до краја као што су Бик који седи, Џеронимо, Луди коњ, Кочиз. Браун је успео да дође до сведочанства преживелих учесника у оружаним борбама , као и до записа индијанских преводилаца са мировних преговора који су му пружили праве информације. Аутор је успео да покаже да то што се десило на америчком западу са староседеоцима је заправо истребљење и нестанак индијанских племена која су на просторима од Канаде и Аљаске до Огњене земље живела још од праисторије. О народима високе културе, духовног наслеђа и дубоке мудрости Ди Браун је исписао потресну , истиниту причу коју треба изнова читати да се никада више не би поновила.
ПАРА – ВА САМЕН (ДЕСЕТ МЕДВЕДА), ПОГЛАВИЦА
ЈАМПАРИКА КОМАНЧА
Да су се Тексашани клонили моје земље, мир би био сачуван. Земља коју нам ви данас нудите сувише је мала. Тексашани су нам одузели пашњаке са најгушћом травом и најбујнијим дрвећем. Да су нам оставили ту земљу, можда би смо данас и учинили оно што од нас тражите. Сада је сувише касно. Бели човек запосео је земљу коју смо волели. У нама је жива још само једна жеља – да лутамо преријом све док не умремо.