СЕДАМ ПРАЗНИХ КУЋА

  Аргентинска списатељица  Саманта Швеблин (1978) са местом живљења у Берлину својом  прозом са препознатљивим стилом, скренула је пажњу на себе  првим романом „ Спасоносна раздаљина“ (2014) и стекла међународни углед.  Њене приче су саставни део антологија  у целом свету,  док за збирку „Птице у устима“ која је  објављена и на српском језику 2015. добија Награду кубанске ИК Kasa de las Amerikas. Саманта Швеблин је добитница неколико награда за своје стваралаштво, а поред прозе пише и сценарије за филмове. Ауторка се у својим делима  одмиче од стварности, тако што  их започиње реалним елементима, а потом уноси фантастику,  апсурд  и хорор елементе. Збирка „Седам празних кућа“, метафорично у седам прича  представља људе који су заробљени својом уплашеном психом, отуђењем, којима није јасна граница између нормалног и не-нормалног. Јунаци њених прича заправо постављају вечита питања пред којима се сваки човек налази: где почиње живот а где смрт, како је живети у друштву, породици,  у усамљености, као и запитаност о сопственом идентитету.  Та  питања људског постојања  оваплоћена у психолошкој драми појединца, смештеног у ауторкине фантастичне, хорор просторе, добијају другу димензију и другачије разрешење које остаје на самом читаоцу да га пронађе.  Постмодерни човек  пун проблема смештених по скривеним кутијама у кућама Саманте Швеблин покушава да изађе напоље, да превазиђе скучену „нормалност“, да се ослободи матерјалне ограничености и да сачува духовност колико је то могуће у савременом свету.