СНИ И ДНИ

  Десимир Благојевић (1905-1983)  био је југословенски песник  и новинар рођен  у Тополи. Његов жиотни пут је обележило је новинарство којим је наставио да се бави и после Другог светског рата. Благојевићево поетско стваралаштво смештено је у седам збирки песама које су преведене  на више језика  и које су запажене и награђиване неколико пута. Иако је припадао неоромантичарима , временом се тај покрет стваралаца приближио социјалној литератури. Након песникове смрти рођаци  су уступили Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Крагујевцу  његове књиге, породичне фотографије, лична документа, рукописе  и дневничке записе. Библиотека је место које најбоље чува сећање на ствараоце који су обележили своју епоху, а личне ствари, записи и белешке похрањене у библиотеци пружају бољи увид у живот и прилике у којима су уметници обитавали и стварали. Ова књига представља делове сачуваног дневника  под насловом „Сни и дни“ у коме Благојевић изражава своје ставове  о свету, љубави, смрти, људима описујући  многобројне  животне прилике и асоцијације на њих. У делу су заступљени и књижевни осврти на опусе наших познатих књижевника и њихове поетике Александра Вуча, Милоша Црњанског, Милана Кашанина, Растка Петровића, Светислава Стефановића и др. као и ликовне критике сликара Петра Лубарде, Антона Хутера, вајара Росандића, Долинара, Стијовића и др. „Сни и дни“ чувају у себи и снове и дане Десимира Благојевића, који читаоцу представљају драгоцено сведочанство о једном времену и стварању.