22 дец СРБИЈА И ВИЗАНТИЈА
Србија и Византија су својевремено биле и противници и сарадници и супарници и пријатељи. Биле су нераздвојни сапутници на стази европске историје од стварања српске државе до пада под турску власт. Божидар Ферјанчић се бавио српско-византијским односима са свих апеката, друштвених , политичких, економских, културних, црквених, приказан је њихов континуитет као и преговори око брачних веза између две државе. Наш познати византолог написао је велики број радова објављених у различитим зборницима и часописима са овом тематиком који је као 49.-у књигу Посебних издања објавио Византолошки институт САНУ у сарадњи са ИК Службени гласник под насловом „Србија и Византија“(2019). Ферјанчић је о тадашњим догађајима писао интересантно и животно тако да читаоце сасвим подсећа на данашњицу. Византија је Србији била често противник, а уједно и највећи узор. Сага о преплитању живота и политичких стремљења Стефана Немање и Манојла Комнина интересантнија је од измишљених и поуларних историјских романа. У тешким и суровим временима рађала се српска држава. Аутор не наводи фактографски само историјске чињенице већ прати и цивилизацијске и духовне домете младе српске државе . Тадашња Србија и Византија су нестале , али Ферјанчићево дело доказује да постоје и данас и да су саставни део наше културе и традиције.
Деспоти у Србији
Већ у првим радовима на пољу проучавања српске средњовековне историје, наши су се историчари сусрели са проблемом одређивања јечине и ширине византијског утицаја на политички и културни развитак Србије. У периоду формирања независне српске државне организације Византија је далеко од свог некадашњег спољно-политичког утицаја и сјаја, али још увек задржава државно-правни и културни приоритет, па и Србија основне облике државног уређења преузима већим делом од Византије.