СРПСКЕ ЗЕМЉЕ ПРЕ НЕМАЊИЋА

СРПСКЕ ЗЕМЉЕ ПРЕ НЕМАЊИЋА

no title has been provided for this book
Загонетан и далек , интригантан и неиспитан, период наше историје везан за српске земље пре Немањића представља  раздобље богато и препуно још неистражених  догађаја и занимљивости из српске прошлости. Књига Марка Алексића бави се епохом раног средњег века, врло битном за каснију српску историју у којој аутор користи различите изворе из архива у Јадранском приморју, као и археолошке налазе који су доступни и помажу у расветљавању тог периода. То је време владавине кнежева Дервана, Вишеслава, Властимира и земаља Рашка, Дукља, Травунија,  Захумље, Паганија (Неретљанска област) и време племена Тимочана и Морављана. У време појаве Викинга, оснивања Франачког царства, продора Ислама у  Европу, Словени су заузимали велике просторе и ширили се ка југоистоку Европе. Тада се издвајају бројна племена међу којима су и Срби. Упорним истраживањима о том периоду и у суседним државама долази се до низа значајних открића  која нам помажу у разоткривању најстарије прошлости Срба.  Пратимо причу о словенским насељима и паганским храмовима,  о изузетно старим црквама које сведоче да су  Срби знатно раније него што се мислило прихватили хришћанство. Аутор покушава да разоткрије најскривеније периоде српске прошлости  од првих помена о држави Срба на Балкану па до средине 10. века. Са пуно нових, непознатих података и насталим закључцима о којима до скоро нисмо размишљали, стичемо „нову слику“ о прастаром добу Српске државе  и његовим цивилизацијским достигнућима.

Поред ових, уочен је још један, сасвим другачији погребни обичај на нашим просторима. Реч је о хумкама начињеним од камена, пречника око четири метра, мада има и већих, које се јављају најчешће у групама од по више десетина. У њима је углавном откривен малобројан и фрагментован раносредњовековни материјал у виду уломака керамичких посуда, делова накита и других личних предмета који обично припадају времену 8-11. столећа. До сада су такве хумке уочене на више локалитета на пештерској висоравни, у околини Сјенице (лик. Кобиљка и Сугобине), где је констатовано 30, односно 26 хумки, од којих је испитано неколико већих, пречника 5-7 метара и висине 0,5 – 1,5 метара. У једној од њих, испод слоја поређаног камења, откривени су остаци ломаче, као и слој гарежи и пепела у коме је било фрагмената керамике и животињских костију.