СТРАШНА КОМЕДИЈА Преписка 1920-1960

  Прича о оснивачу „зенитизма“ српског авангардног покрета Љубомиру Мицићу, испуњен  је борбом, стваралаштвом, мукама, узлетима и свакако није испричана до краја. Његова оригинална појава на српској уметничкој сцени прелази границе Југославије и постаје запажена у целој Европи. Разочаран западноевропским вредностима, Мицић промовише балканизацију Европе, окрећући се Балкану као наистраженом непресушном извору живота и стваралаштва. Уметност „зенитизма“ окреће се новим гранама попут филма, радија, модерне музике,  залажући се за предани уметнички рад нарочито у ликовној уметности, где су те промене највише уочљиве на плану форме. Епистоларна проза  „Страшна комедија ; Преписка 1920-1960“ састављена од 157 писама између брачног и уметничког пара Мицић,  везана је за двадесете и тридесете године прошлог века. Ово дело је свакако драгоцено сведочанство друштвених превирања тог доба, а садржи и податке везане за књижевност, историју и културу  на нашим просторима почетком 20. века. Као аутор „Страшне комедије“ наведена је Анушка Мицић, уметникова супруга, песникиња и преводилац која је имала велике заслуге током Мицићевог рада и целокупног стваралаштва. Поред увида у њихов живот у сиромаштву и на ивици егзистенције , читалац се упознаје са политичким приликама, економском кризом, порастом антисемитизма, сломом авангарде, сукобом на књижевној левици који се тада одвијао. Интимна преписка двоје људи, уметника, стваралаца који су прекорачили границе свог времена и отворили нове путање авангардне уметности, остаје као трајно сведочанство једног турбулентног времена, које је и поред тешкоћа изнедрило нове уметничке творевине нудећи иновативне културне концепције савременом  човеку.