СУПРУГА, ЉУБАВНИЦА, РОБИЊА : жене у античкој Грчкој, Риму и раном хришћанству

  Не само у антици, већ и у другим историјским раздобљима жене су потпуно невидљиве на друштвеној сцени и таква ситуација траје све до стварања првих женских покрета и почетака образовања жена. Зборник „Супруга, љубавница,робиња : жене у античкој Грчкој, Риму и раном хришћанству“ даје читаоцима не толико детаљно,али када је у питању одређена тематика пружа  прецизну и озбиљну анализу положаја жене у антици. Иако је атинско друштво тежило ка демократији, положај жена је био на ниском нивоу и заправо нису имале никаква права. Тадашњи положај жена је био сличан ономе који данас имају жене у Саудијској Арабији.Улоге за мушкарце и жене су биле подељене , удате жене су моле врло мало смеле да излазе ван куће ,а девојке никако. Излазак је био дозвољен само бабицама, медицинским сестрама, када се иде у светилиште, на сахране или у комшилук. Када говоримо о сексуалном понашању робиње су биле искоришћаване од својих власника, а хетере су као елитне проститутке имале привилегију да се вежу за једног господара. Хомосексуалност је била уобичајена појава,а када би неко узнемиравао жену грађанског статуса  следила би смртна казна. У хеленском Пантеону бог Ерос – бог љубави заузимао је посебно место. Он је био бог стварања и једно од првонасталих бића, прва покретачка сила живота.Ерос је као животни нагон и сексуална жеља по тадашњем схватању био снажан одговор на визуелну лепоту. Чувена песникиња Сапфо са Лезбоса која је живела и стварала у 7. Веку пре нове ере у својој поезији је пре свега славила женску лепоту. Сексуалност је код Сапфо имала вишеструко значење, била је мотив у њеној поезији, део мита и ритуала. Сапфо је пркосила мушким нормама понашања, заузимајући свој став према Хомеру, но аутори сматрају да је њена хомосексуалност садржавала и лични и песнички однос према жени као таквој. На питање да ли је Платон био феминиста не може се одговорити потврдно. Иако је је Платон сматрао да мушкарци и жене треба да раде исте послове пошто поседују сличне способности, жене је сматрао инфериорнијим бићима. У то време у Атини женама није било дозвољено да буду лекари, адвокати, судије, политичари, предузетници. Платон сматра да жене треба да буду „чуварке“ и да одржавају моралну будност у друштву и ништа више. Робовласништво у Антици било је  заступљено у великој мери.Углавном су робовласници били мушкарци, али било је и жена. Аутори зборника истичу феномен „прокреације“, тј. приморавања робова да често рађају децу и  тако увећавају газдино богатство. Посебан феномен у тадашњем друштву представљала су нежељена деца , најчешће женског пола која су напуштана без милости. За брак у античко време можемо рећи да је био друштвено и економски значајна институција, али нимало свет и чист. Мушкарцима је било дозвољено да потраже оно што им је одговарало, само ако успешно буде сакривено од очију јавности. Треба свакако поменути и хришћанство које се појављује као религија за робове и обесправљене, и које је нудило нешто посебно и непознато до тада за окупљене жене и робове. Зборник „Супруга, љубавница, робиња“ сабраним научним радовима настоји да прикаже општу слику концептуализације сексуалности током историје. Превелики…