СВЕ ЈЕЛЕНИНЕ ПРИЧЕ

СВЕ ЈЕЛЕНИНЕ ПРИЧЕ

no title has been provided for this book
У доба у коме је Јелена Димитријевић (1862-1945) живела, стварала и радила, ретко која жена се усуђивала да се бави друштвеном тематиком и положајем жене у то време. Може се рећи да се у књижевном делу Јелене Димитријевић јављају прве феминистичке идеје на нашим просторима. Са великим саосећањем и разумевањем она пише о положају муслиманске жене на југу Србије почетком 20. века. Водећи живот у патријархалном друштву, малтене без икаквих права оне су без роптања носиле своју судбину, што је Јелену Димитријевић инспирисало да им посвети неколико потресних и узбудљивих прича. Поред неколико светских језика Јелена је говорила и турски тако да је са већом умешношћу и разумевањем описала и приближила читаоцу жену тога доба. У исто време у приповеци „Американка“ Јелена пише и о жени на другом крају света која  се буди и наступа храбро и слободоумно, рушећи дотадашње предрасуде. Ауторка некада усмерава своје приповедање и из перспективе мушкарца и приказује његове ставове према слободоумној жени „Новог доба“. Јелена Димитријевић образована и самосвесна жена која је пропутовала цели свет, хуманиста и добротворка била је болничарка у Балканским ратовима,  пружајући своју помоћ рањеним борцима, свој списатељски таленат је искористила да помогне онима који су заборављени,  далеко од светске вреве и угодног живота, и опомене јавност да усмери пажњу на људе који живе у тешким условима.  

Ах! Ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја разгрће снег да невеста и јенђе лако прођу, ако из Лесковца у Ниш тако… Све раја, кулук, од свију кулука најтежи,  и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу…

И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде, а снег веје, веје, завејава пут. И раде, опет раде, јер се незна време, доба ноћи или дана кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук – сахибије. И ето. Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте. Дошао им је крај муци…