Ознаке: Југ Србије, Америка, муслиманска жена
аутора: Јелена Димитријевић
жанр: приче
издаваче: 2021, Delfi knjižare
У доба у коме је Јелена Димитријевић (1862-1945) живела, стварала и радила, ретко која жена се усуђивала да се бави друштвеном тематиком и положајем жене у то време. Може се рећи да се у књижевном делу Јелене Димитријевић јављају прве феминистичке идеје на нашим просторима. Са великим саосећањем и разумевањем она пише о положају муслиманске жене на југу Србије почетком 20. века. Водећи живот у патријархалном друштву, малтене без икаквих права оне су без роптања…
Ах! Ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја разгрће снег да невеста и јенђе лако прођу, ако из Лесковца у Ниш тако… Све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу…
И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде, а снег веје, веје, завејава пут. И раде, опет раде, јер се незна време, доба ноћи или дана кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук – сахибије. И ето. Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте. Дошао им је крај муци…
