СВЕ ЈЕЛЕНИНЕ ПРИЧЕ

У доба у коме је Јелена Димитријевић (1862-1945) живела, стварала и радила, ретко која жена се усуђивала да се бави друштвеном тематиком и положајем жене у то време. Може се рећи да се у књижевном делу Јелене Димитријевић јављају прве феминистичке идеје на нашим просторима. Са великим саосећањем и разумевањем она пише о положају муслиманске жене на југу Србије почетком 20. века. Водећи живот у патријархалном друштву, малтене без икаквих права оне су без роптања носиле своју судбину, што је Јелену Димитријевић инспирисало да им посвети неколико потресних и узбудљивих прича. Поред неколико светских језика Јелена је говорила и турски тако да је са већом умешношћу и разумевањем описала и приближила читаоцу жену тога доба. У исто време у приповеци „Американка“ Јелена пише и о жени на другом крају света која  се буди и наступа храбро и слободоумно, рушећи дотадашње предрасуде. Ауторка некада усмерава своје приповедање и из перспективе мушкарца и приказује његове ставове према слободоумној жени „Новог доба“. Јелена Димитријевић образована и самосвесна жена која је пропутовала цели свет, хуманиста и добротворка била је болничарка у Балканским ратовима,  пружајући своју помоћ рањеним борцима, свој списатељски таленат је искористила да помогне онима који су заборављени,  далеко од светске вреве и угодног живота, и опомене јавност да усмери пажњу на људе који живе у тешким условима.