ТАПИЈА НА ЗНАЊЕ

У едицији „Највећи српски добротвори“ Миломир Краговић је предано и синтетизовано писао о највећим српским добротворима тако да су ова његова дела праве ризнице података али и вредних прича о знаменитим људима који су обележили нашу историју, културу и даровали непроцењиво богатсво српском народу, не само у материјалном смислу. Књига „Тапија на знање“ говори о великом добротвору Луки Ћеловићу Требињцу.Лука Ћеловић рођен на св. Луку 1854,  дечак је из  Придворице код Требиња који је постао један од најбогатијих и најутицајнијих људи у Србији.После активног учествовања у херцеговачком устанку враћа се 1878. године у Београд и започиње трговину храном и житом. Као један од оснивача Београдске задруге постаје њен председник 1897. године. а 1912. постаје члан Управног одбора Народне банке. На његову иницијативу Савамала је реконструисана  и за  њено модерно лице може да се захвали само луки Ћеловићу. Ћеловић оснива Задужбину 1925. и пише свој тестамент. Његовом иницијативом оснива се Задужбина и за певачко друштво „Обилић“ непосредно пре његове смрти 1929. године.  Лука Ћеловић је отплатио свој дуг отечеству и тако задужио многа поколења која ће убирати плодове његовог задужбинарства у унапређивању науке и знања у Србији.