Руска клима има два годишња доба; једно је дуга, ледена зима, која успава земљу и завије је у дебели снежени покривач. Људи су то време седе код куће у топлом. ако изађу, није препоручљиво да предуго бораве на свежем ваздуху, јер ризикују да им се нос смрзне и отпадне.
Након те бескрајне зиме, кад човек већ изгуби сваку наду да ће се сунце поново појавити, наступа чудно, траљаво отопљавање, а гомиле снега претварају се у прљаву бљузгу. Тло се отапа, све тече и жубори , с кровова падају огромне леденице, грађанима су ноге мокре, али расположење им је добро. Верују да ће сунце донети слободу и промене, да ће им се душа загрејати, а живот кренути веселијим током. Али сунце је редак гост и никад не остаје дуго. У једном тренутку нестане иза облака, примордијална чорба се поново замрзне и учврсти је нови снег.
