23 нов ТРИ УЗОРНЕ НОВЕЛЕ И ПРОЛОГ
Мигел де Унамуно (1864-1936), шпански књижевник и филозоф, есејиста, полемичар и драматург, претеча егзистенцијализма, у свом стваралашатву се бавио питањима вере, политике, културе, слободе мисли и феноменом смрти. У прологу књиге „Три узорне новеле и пролог“ где истиче своје поетичке ставове, Унамуно се пита каква је то лична стварност, истинска стварност, поетска стварност? Залаже се за ликове књижевног дела којима не управља писац као луткама , већ које одређује жеља за постојањем . Његови књижевни ликови су ликови снажне воље коју немилице намећу људима у окружењу, водећи их у трагедију. У делу „Три узорне новеле и пролог“ жене су представљена као јака бића воље. Или их подстиче фанатична жеља за мајчинством, или комплекс више вредности, или привид љубави којим заправо остварују своју надмоћ над другима. Личности испуњене непрекидним унутрашњим сукобима, тежњи ка Богу, разумом који ствара ограничења су заступљене у делима Мигела де Унамуна. Својим виртуозним описом кастиљанских пејзажа, шпанске историје и културе, политичких и друштвених прилика, филозофским расправама Мигел де Унамуно заузима значајно место како у шпанској тако и у светској књижевности.
У читавом граду Лоренси није се говорило ни очему другом до о Каролининој мушкој одлучности с којом је спроводила своје планове. Свакодневно је излазила, држећи мужа за руку, као да је затвореник, док је другом водила сина, ког је родила у младости. Сви балкони у кући јој беху широм отворени, и свилени атлас на фотељама бледео је на сунцу, које је досезало, чак и до портрета предака.