ТУРЧИН ШАХИСТА

ТУРЧИН ШАХИСТА

no title has been provided for this book
Идеја о механичкој творевини која побеђује човека у некој игри прилично је стара. Роман Александра Шурбатовића „Турчин шахиста“представља изузетно интересантну причу о највећем проналазачу у царству Волфгангу фон Кемпелену и његовом пројекту – аутомату који је био у стању да победи и оне врхунске играче у шаху.Фон Кемпелен конструише лутку Турчина који игра шах,   док сакривени кепец у прегради оперише уместо њега. И поред таквог ризичног посла тајна „Турчина шахисте“ откривена је тек седамдесет година након што је фигура уништена. Након 1796. године  када је Фон Капелан стекао  светску популарност прошавши све велике престонице, а „Турчин“ одиграо партије шаха са Наполеоном, Маријом Терезијом и Бенџамином Франклином, расправа о феномену вештачке интелигенције покренута је и није прекинута до дан данас. Поред тога покренуто је и низ егзистенцијалних питања: где су границе људске глупости и културе кича, докле ће се развијати вештачка интелигенција, колика је потреба човека да ужива у чудима и сензацијама, где се губе наша осећања, хуманост, емпатија у налету отуђености и дигитилозаваног света?

Мистериозна Кемпеленова кутија постала је бескористан accessoire, те је негде у журби изгубљена на путу и нико је скоро више није ни спомињао . Сада је било довољно само навити курблу и партија је могла да почне. Понекад, дубоко у ноћ, када су потпуна самоћа и тишина завладале царевом собом, у најтежим тренуцима, када је, опхрван боловима, попут каквог тевтонског аладина лебдео на лауданумском ћилиму свог новостеченог делиријума, није било потребно чак ни навијати ту курблу, већ би Турчин, сам од себе, а за утеху свом господару, покретао фигуре и повремено испуштао своје храпаве звуке.Наравно, ујутру то ником не би спомињао, и сам забринут за своје душевно здравље.