ВОДИЧ КРОЗ СВЕТ ЛЕКОВИТОГ БИЉА

ВОДИЧ КРОЗ СВЕТ ЛЕКОВИТОГ БИЉА

no title has been provided for this book
Благотворно дејство лековитог биља познато је још од давних времена. Претпоставља се  и да животиње знају за лековитост биља те се зато и хране њиме. Лековите  биљке су користили и Асирци, Египћани, Грци, а најпознатији лекар из тог доба био је Хипократ из 4. века пре нове ере. Он је први сакупио и објавио медицинска и фермацеутска искуства где је описано око 230 лековитих биљака. У оквиру медицинских наука током историје напредовао је и развој фармакогнозије , тако да је до данас заузима значајно место у лечењу. Медицина у Србији се развијала у оквиру свекупне културе Срба, и њени почеци везани су за наше познате манастире Хиландар и Студеницу. У њима Св. Сава оснива прве српске болнице, а са истока доноси прве биљне лекове. У више писаних споменика постоји доказ о развоју тадашње српске медицине : Ходошки зборник, Хиландарски медицински кодекс, Ијатрософија  о всакој вешти...По њима, али и другим истраживањима можемо да закључимо да је медицина у Србији ишла у корак са европском медицином тога доба. Фармакогнозија, једна од фармацеутских наука која изучава лековито биље и лековите сировине, проучава  их и даје стручну препоруку  како треба извршити њихову експлоатацију.  Употреба лековитог биља сеже далеко у прошлост, а одласком становништва у градове прилично је запостављена па ће „Водич кроз свет лековитог биља“ свакако помоћи у распознавању појединих врста одређених биљака и њихово дејство. У овој књизи објашњен је значај фармакогнозије, дејство биљних дрога, деловање фитотерапије, еколошки аспекти и заштита ресурса, састављен је речник ботаничких појмова са аутентичним фотографијама  лековитих биљака. Аутори су своје искуство и знање  сакупљано двадестак година , систематки изложили у овом водичу у намери да информишу читаоце о деловању и што успешнијој примени лековитог биља у  очувања нашег  здравља.    

СМИЉЕ (Helichrysum arenarium), Име од грчког helios – сунце, и chrysos – злато, означава изглед и боју цвасти.Стабљика усправна, бело вунасто длакава, са много листова. Листови цели, сиво пустенасто длакави, у доњем делу стабљике дугуљасто- лопатичасти, у горњем линеарно-ланцетасти. Главице ситне, у густим, терминалним гроњама. Листови инволукрума жути или наранџастожути. Цветови златножути….

Степски и пешчарски предели Европе….Благи холоретик , холагог и спазмолитик. Користи се код диспептичких  поремећаја, код хроничног холецистиса, грчева жучне кесе.