16 сеп ВРАГОЛАНИ И ДАНГУБЕ
Аверченко Аркадиј Тимофејевич (1881-1925) био је руски сатиричар , драмски писац, позоришни критичар који је објавио око 20 књига. Након победе бољшевика емигрирао је у Европу где је наставио са писањем. Као уредник часописа „Сатарикон“ исмејавао је свакодневне појаве у друштву и малограђанштину. И сам Лењин је рекао да треба штампати његове цртице јер су биле сасвим веродостојне. Својевремено је гостовао у многим европским градовима , те је у Загребу 1922. објавио збирку „Рај на земљи.“ Збирка „Враголани и дангубе“ (1915) садржи седам прича за децу из живота једне школске дружине , који се одвија у Русији на прелазу из 19. у 20. век. Приче иду редоследом: Лохмачев – вођа наше дружине, Индијанска лукавост, Обмана плавог шакала, Јапанска борилачка вештина, Пословни дечак, Серјожина рубља и Плави покривач. Аверченкова проза пуна духовитих и необичних догодовштина једнако је интересантна малим читаоцима с почетка 20. века као и овима данас.
Овако су на пример, изгледале чувене Серјожине строфе о пожару који је изазвала куварица из комшилука:
До комшија наједном дође вест,
Да је у кухињи куће број шест,
Горела тако велика ватра
Да су је на једвите јаде угасили
Куварицу су назвали Луда Мила
Да би убудуће боље пазила.
Због тих стихова мајка Серјожи није дала колач после ручка, отац је гунђао како ти стихови срамоте његову седу главу, а стриц Вања дочекао је својом примедбом, да ни магарац не би написао горе стихове.