ЗАУСТАВЉАЊЕ СМРТИ

Морис Бланшо (1907-2003) је познати француски писац, филозоф, књижевни критичар и есејиста. Поред романа и прича, најпознатији су његови есеји који су утицали умногоме на стваралаштво постструктурализама. Његово најпознатије дело је роман из 1941. „Тома Мрачни“, потом роман „Смртна пресуда“ 1948, есеји „Књижевни простор“, 1955., есеји „Будућа књига“ 1959. и др. „Заустављање смрти“ (1947) је прва Бланшоова приповест и могла би се сврстати у филозофске приповетке. Она говори о смрти, болести, љубави, издаји, повратку из света мртвих. Аутор пише у првом лицу једнине, и прича о томе да је био присутан када је његова пријатељица преминула, али сумња да је она васкрсла и ушла у дух његове садашње љубавнице. Аутор се овде заправо бави односом књижевног и животног искуства, као и у многим својим делима. Деликатно је и читати и разумевати Бланшоово дело. Самим тим ова прича је прави изазов за преводиоце који су имали нимало лак задатак. Морис Бланшо испитује у свом делу границе сећања и границе језика и да ли се језиком може испитати и изрећи сама смрт. Он се пита да ли књижевни језик може да када се уклони аутор, настави свој живот, да ли заправо може да заустави смрт? Бланшо сматра да су речи недовољне, да се све одвија „с ону страну“, испод говора, а његова проза продире у психу читаоца  успевајући да створи сасвим нова  и чудесна значења.