bibliotekakrusevac@gmail.com
Крушевац, Србија
Недељом не радимо
Од свих које сам видео у Метрополитену, можда би ипак, дошао на прво место Ел Греко. Он ми је најближи по осећању, по колориту, по изразу. Али су то и његова ремек – дела: Визија Св. Јована Богослова, портрет Кардинала дон Фернанада Ниња де Гуевара,...
У слободном времену читао сам епске песме и романе, седео са старим људима и слушао њихова казивања, одушевљавао се лепим речима, бележио их, са намером да, по угледу на мога покојног оца, песник постанем. Уживао сам у раду, учио се и стицао знања првенствено на...
Радио Београд 2, емисија „Културни кругови“. Говорио сам шта мислим о свему овоме и како се носим са свим тим. Рекох отприлике да сам пиксел у колективној слици збуњености. И носим се прије свега са самим собом, ато у оваквим околностима није мала работа. Једно од...
Тишина Нерић хана Отворена врата и разбијени прозори говорили су да је власник одавно изгубио вољу да се бави овом грађевином. Ни мештани села нису били вољни да залазе у опустело двориште, као да никог није занимало да је на том месту исписана вишевековна историја овога...
Давид Албахари „Говорити, говорити, говорити да се не би нестало; то је motto модерног времена, меланхолични motto изгубљених ствари кој е су још само авети на рубовима нашег хоризонта. Не говоримо зато што знамо истину о стварима, већ зато што мислимо да се истина може заменити...
Када је стигао на савско пристаниште, Лука је имао само осамнаест година и дрвени кофер препун разноразних жеља. Још са палубе пароброда видео је високог човека, седе косе, у црној мантији, чврстог корака, чија је глава штрчала у односу на друге. Издалека је препознао архимандрита Нићифора...
Књижевник Вељко Петровић је једном приликом рекао да је Сава Текелија у себи обједињавао старинског српског великаша, а у исто време модерног човека. Сава Текелија (1761 – 1842) је био први доктор права у тадашњој Србији, просветитељ, писац, полиглота, полемичар, музичар, велики филантроп, ктитор и...
Приликом редовног пребројавања штићеника при уласку у павиљон бројно стање се не слаже. Један мање. Надзорник смене нам јавља да добро претражимо Дом културе јер му је дојављено да се један малолетник крије код нас. Тра жимо га ал` га нема. Кад смо већ помислили...
Мамину књигу многи коментаришу у писмима. Објављивање књиге је био прави догађај. Наташа С. ми је послала двије књижице Бориса, једну за мене, а другу за моју другарицу из дјетињства која се удала за Шпанца – антифашисту, са њим има ћерку и живи у Мексику...
Питање гласи ко је још човек, а ко је већ нечовек. Где је демаркациона линија? Апачка пословица каже да је онај ко не спречи неправду крив исто као и онај ко је неправду нанео. Ако је то тачно, онда би равнодушност била нељудска, а човечанство...