direktor@nbks.org.rs
Крушевац, Србија
Недељом не радимо
ПУШКИНОВ ДОМ Сви желимо да урадимо нешто за Пушкина, али не само ми. Фотографију моје ћерке на позадини Спаске куле у Кремљу, немачка публикација је пропратила објашњењем да је то Пушкинов дом. Без обзира на чињеничку нетачност,Немци су показали да знају наш систем вредности. Постоји одређена...
Па смо се после студија оженили, прво Никола, онда и ја. Мојца, генералска кћи, отишла је на почетку рата, после петнаест година нашег брака, код родбине у Словенију, „док се све ово мало не смири“, и више се није јављала. Развели смо се много касније,...
Посматрале су врт као да су близнакиње. Истовремено стискале усне пред том болести. Исто су радиле и кад су Тату оставиле њој – оштећеног родитеља у довратку куће: инвалидска колица, инфузију, боцу са кисеоником – оставиле су га, иако су знале да она није у...
Када су ме после недељу дана пустили из болнице у Нимбурку, одмах сам отишао у кафану „Код Златног тигра“, будући да је мој узор био Ники Лауда, тај који је једном готово изгорео скупа са својим тркачким аутомобилом, а онда после пет недеља поново сео...
Ах! Ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја разгрће снег да невеста и јенђе лако прођу, ако из Лесковца у Ниш тако...
Два пара с којима смо се играли групе ABBA видели смо и на следећој тематској забави код Софије Ивана која се звала „Хонолулу“. Уз електронску позивницу за ову журку заказану за почетак јула, добили смо и слике са идејама како би требало да изгледамо: бермуде,...
Пети дан по швицарским колодворима пијем еспресо и минералну(mit Gas), и чекам да ми прође вријеме између доласка и одласка. Кава је увијек слаба и горкаста, као да пијем шпорку воду из индустријског одвода, године 1966, кад сам се родио, а овдје су долазили први...
Станчићем се разлијегала нека веселица The Cat Empire. Olaeee, olaeee. Мијењале су се плахте, прали прозори, купио се стољњак и фине чаше. Мирис за ормар и купатило. Восак за депилацију. Кроасани. Доћи ће, вечерас ће доћи Славен. Ноћас, неким бусом, стат ће му, питао је....
Сатанско поље Једно ме поље прати читавог живота, као неостварено сан – поље које сам покушао да ухватим и докучим, попут инсекта који се кроз ваздух креће, надајући се да нико неће питати шта радим, а то није водило ничему, јер кад год сам то поље...
Давид Албахари „Говорити, говорити, говорити да се не би нестало; то је motto модерног времена, меланхолични motto изгубљених ствари кој е су још само авети на рубовима нашег хоризонта. Не говоримо зато што знамо истину о стварима, већ зато што мислимо да се истина може заменити...