direktor@nbks.org.rs
Крушевац, Србија
Недељом не радимо
Какво чудно место за састанак, клиника. Можда је аутор порука био лекар. Покушала је да се присети лекара који су је примили на тој клиници, али могла је да се сети једино ћелавог патуљка који јој је лечио чир пре две године. Тај тип је...
Новој цариградској елити, официрима и високим државним службеницима, то се допадало, чинило им се да је удуху нове Турске, која ће се, после вековних напора да оружјем покори Европу, сада препустити европским производимаи идејама. И почети да цени тачност и брзину, две врлине које људи...
Повратак у воде узбудио је те људе који нису могли да живе без сланог мириса морског ваздуха. Љуљање лађе поново се ускладило са откуцајима срца морнара. Прамац је цепао хладне воде и настављали су према југу, али хладноћа и снажан ветар и даље су били...
Прича се сама изаткала. Кад је јунака мучки, пуцњем у леђа убио, рат је већ био готов, а моја мати трудна. Да ли је Теодор кога од рода имао у Србији не знам, неразговетна му је прошлост. Не знам ни кад је дошао, ни зашто....
1934 Увек је говорила да се јасно сећа дана кад је доспела у улицу Каталин, што није било сасвим тачно, јер могла се сећати, кад су њене властите успомене у питању, заправо само моста, клопарања, извесне узбурканости душе, лица неких људи који ће касније одиграти тако...
На сваком распусту Илијас је долазио на неколико дана код Хамзе и Афије. Неки делови града сада су имали електричну струју, укључујући и њихову стару кућу. Донекле задовољно би лутао улицама, али брзо би постао немиран и почео да жуди за повратком у велики град....
-Ти си кажњен мање од осталих људи, рекох посмтрајући бестелесну силуету свог оца. – Недостаје ти тешка материја. Имаш само неколико костију и белу, скоро провидну кожу. Твоје тело најмање има материје. Бог теби није дао тело по казни и твоју „кожну хаљину“ као кажњеничко одело,...
На зиду у ходнику, преко пута врата учионице, професорка је направила панел са фотографијама трудних мајки. Све су биле са огромним стомацима изложеним коментарима пролазника. Типа, баш ти је леп био стомак, као да их имаш два и слично. мајке свих мојих другара биле су...
Разлегла се песма у авлији. Прострла се као најмекше платно...
Најтрајније богатство, малена, јесте злато. зато смо ми јувелири навек између сна и јаве, између живота и смрти, лажи и истине. Ми једини рукама и свим својим чулима приповедамо истину о само једној лепоти. непролазној. А та лепота сија. И глатка је. И дивно уме...