direktor@nbks.org.rs
Крушевац, Србија
Недељом не радимо
Следећа два дана бомбардовали су нас песмама и именима песника, школа и праваца. Шарл Бодлер и Артур Рембо, Гијом Аполинер и Пол Елијар, Рајнер Марија Рилке и Георг Тракл, Готфрид Бен и Паул Целан, Ингеборг Бахман и Нели Закс, Гунар Екелеф, и Тур Улвен, било...
Седео сам на истом месту, последњем у левом ћошку гледано с катедре, и понашао се исто: јављао се на часу, расправљао о ономе што су наставници говорили, често насртао на друге ученике када се радило о питањима која се тичу политике или религије. На одморима...
Јер ако је ико био присутан, на дну бунара који је детињство, била је то она, моја мајка, мама. Она нам је спремала све обеде, она нас је сваке вечери окупљала у кухињи. Она нам је куповала , штрикала или шила одећу, она ју је...
Да, рекао сам. Ето те у шездесетој. То што се не спремаш за пензију, већ си напротив, управо завршила дипломски рад много говори о теби: као прво, жива си, витална и интелектуално радознала, а као друго – никада се не предајеш. То има везе...
Иако ми нисмо причвршћени за земљу корењем, већ можемо да ходамо по њој, ипак смо нераскидиво везани за њу, тиме што нас њена преображавајућа моћ држи на ногама , и напросто гура својом снагом, и тиме што нас, кад живот нестане и кад више нема...