Archive

Схватила сам тек треће вече. Седела сам сама у Вилминој празној соби, у којој је постељина и даље стајала лепо сложена на душеку, кад сам увидела да није тишина оно што је непознато: заправо је све друго, сви звукови и гласови, који су се орили...