Archive

Поглед кроз шпијунку у филму „Наташа“ Требало је да један кадар у филму Наташа представља субјективни поглед глумице Анице Добре кроз шпијунку на вратима. Снимање кроз постојећу шпијунку не би дало никакакав ефекат и технички је неизводљиво. Решио сам то тако што сам из џепа извадио наочаре...

  То је све чега ће се сетити, али док се сећа, чује музику, ту песму, ту коју стално чује, португалску, и не зна да ли је тоодјек из сна  или је будна слуша, док сече плаве морске таласе, бесконачно брза. Нели говори шпански, али не...

Склон сам помисли да је Шункин вишеструко надокнађено то што јој је уништена лепота. И у љубави и у уметности без сумње је  открила неслућене заносе. Теру каже  да је Шункин умела да свира шамсен сатима, док је Сасуке седео поред ње погнуте главе, слушајући...

Било ми је свеједно, помисао да ћемо МОЖДА престати да ходамо и да ће нам ДОЗВОЛИТИ да пијемо воде, учинила је да не мислим  на сутра и прави правцијати  ЗИД који је ваљало прескочити, веч само на циљ – подножје планине. У мени се појавила...

Као и сами „Раци“, и темељи њихових кућа били су непредвидиви, хаотични и самовољни. Предео села, посматраних месеци, као да је полудео, али свака кућа, што се померала поред мноштва звукова, ноћу је имала и препознатљиви, домаћи „рацки“ врисак, у ствари нешто што је више...

ЈАСТРЕБАЧКИ ЗМАЈ И ПАСТРМКЕ У базену је било више од двадесет пастрмки. Један од тројице који су посетили деда Језду, сети се да овде има и зачараних девојака, и правих риба. „Вадите једну по једну пастрмку и запајајте је кантарионовим уљем. Ако се поврати у људски...

Постепено, због свих  тих јуришања на прошлост руске мисли, у њему се развијала нова, мање пејзажна чежња за Русијом него што је то раније било: опасна жеља (против које са успехом борио) да јој нешто призна и да је у нешто убеди. И, нагомилавајући знања,...

Писма су стара, у необичним ковертама, адресирана краснописом, украшена и другим украсима. Калина узима прво и врти га у руци , загледа, очарана је својим открићем. Онда по адреси схвата да је то писмо које је добила њена покојна бака. Узима прво писмо из коверте...

Марковалдо је по пљуску пролазио градом, нагнут над воланом свог моторчића, увијен у непромочиву ветровку. Позади, на пртљажнику, везао је саксију, тако да су мотор –човек-биљка били као једно, штавише, погрбљен и умотан човек се није примећивао; видела се само биљка на моторчићу. С времена...

  Спавала сам дуго, дубоким сном. Већ наредног јутра почех да посвећујем много пажње Иларији и Ђанију. Пошто стекох утисак да ме помно надзиру, како би видели да ли сам поново постала њихова мајка на какву су били навикли , или треба да ишчекују нове изненадне трансформације,...