direktor@nbks.org.rs
Крушевац, Србија
Недељом не радимо
Једног дана султан је пожелео да зна колико би злата требало да уложи како би направио нову палату. Позвао је везира и рекао му да окупи сто архитеката, петсто инжењера и девестошездесет четири занатлије из града, како би му сваки од њих рекао цену за...
Хајде, дакле. Аутобус из Ростока за Барт потпуно је празан, али се ја том пругом никад нисам возила, и сад се иде право у Њујорк кроз тунел испод Хадсона. На аеродрому у Њујорку авион стоји сасвим сам, усамљен тамо далеко на писти и спрема се...
Треће, аутор је по дубини и свеобухватности критике неолиберализма , по теоријској аргументацији и аналитичко-синтетичкој методологији, по способности предвиђања и визионарства, стао „раме уз раме“ са највећим међународним економистима и критичарима неолибералног модела међу којима издвајамо: нобеловце Штиглица, Кругмана, Тобина, Спенса, затим Пикетија, Галбрајта Млађег,...
Има још анегдота, коју је о Јанку професор Павловић често препричавао: због свог опозиционог држања кад је познати писац опет заглавио затвор дочека га његов „стари познаник“ апсанџија Дојчин с речима прекора: „Ама, госпон Јанко...
И жена, то је та љермонтовљевска страва, није баш описиво како она тамо стоји, пола метра од свог човека, с обрвама налепљеним на монголска хиљадугодишта, киргиска, узбечка, мртвоцрни лак се круни с њених ноктију, отпада, остаће заварени у језеру мртвоцрног лака које их поплављује, не...
Питање гласи ко је још човек, а ко је већ нечовек. Где је демаркациона линија? Апачка пословица каже да је онај ко не спречи неправду крив исто као и онај ко је неправду нанео. Ако је то тачно, онда би равнодушност била нељудска, а човечанство...
Животне школе лекције дијеле као шамаре. Ријетко кад је то само њежан додир овлаш, чешће као тресак вратима одјекне шамарчина са траговима прстију и раздераном кожом. Фасцинирала ме је та старица која од пет подераних хањина направи нову. Учим од ње. Од свог живота ушивам комадић...
„Чувај се да лакомисленост за стицањем злата и жеља за открићем вечите тајне, као што су камен мудрости и напитак вечне младости, не заглуши у теби љубав према уметности и стварном сазнању...
Киша је ромињала тог дана када се стварно запутила да врати ешарпу. Ступала је по Раскршћу са самоувереношћу младе бруцошкиње, кријући половину лица под кишобраном. Корачала је истом оном путањом на којој ће је , осам година касније сачекати експлозија.Пролазила је мимо крпаџијских радњица, бакалница,...
Слушајући пажљивије, схватио сам: сви су они јунаци из гомиле књига које се налазе у тој соби. Обрис човјека за којим сам кренуо, био је један од њих, искочио је из књиге коју сам читао. Говорили су на језицима који су написани, и то искључиво...