direktor@nbks.org.rs
Крушевац, Србија
Недељом не радимо
Па смо се после студија оженили, прво Никола, онда и ја. Мојца, генералска кћи, отишла је на почетку рата, после петнаест година нашег брака, код родбине у Словенију, „док се све ово мало не смири“, и више се није јављала. Развели смо се много касније,...
У Индији, сећам се да сам као дете читао, једном давно, живели су људи који су се звали Скијаподи. Имали су једно огромно стопало којим су се кретали великом брзином, а служило им је и као сунцобран против упеклог сунца. Остатак њиховог чудесног начина живљења...
Кад прође време поподневног одмора, долази време за излазак у град. Дедина кућа је удаљена од центра где су продавнице које тетке посећују и кафане у које иду ујаци. Ми смо на крају града, само нас једна улица дели од башти. Зато је одлазак у...
Почетком шездесетих појавила се нова врста странаца заљубљених у Русију до лудила. Нису се бројали на стотине, већ на десетине. У Москви и Петрограду били су добро познати. Прво су се појавили Италијани комунисти. Затим су се провукли разни Швеђани и Американци. Они су загризли удицу...
Али требало је да прође још неко време па да се све то догоди. Године 1932. када је дон Еладио Вињуела заменио дон Хуана Бернарда, оптимизам због проглашења II Републике владао је Ибернандом. Дон Еладио је био учен човек, лаик и космополита, либералног карактера и...
Пребирам, изнова, по ово мало канала на ТВ, трудећи се да не мислим на послове које имам. Није ми се допао глас који говори о земљотресу у Венецуели. Када мислим на уређену земљу, изађу ми пред очи скандинавске земље и Швајцарска. Те такозване уређене културе,...
Давид Албахари „Говорити, говорити, говорити да се не би нестало; то је motto модерног времена, меланхолични motto изгубљених ствари кој е су још само авети на рубовима нашег хоризонта. Не говоримо зато што знамо истину о стварима, већ зато што мислимо да се истина може заменити...
Животне школе лекције дијеле као шамаре. Ријетко кад је то само њежан додир овлаш, чешће као тресак вратима одјекне шамарчина са траговима прстију и раздераном кожом. Фасцинирала ме је та старица која од пет подераних хањина направи нову. Учим од ње. Од свог живота ушивам комадић...
„Легенда каже да се народ који је ту живео у једном тренутку поделио“, наставио је вођа пута. „Заправо, то је из наше перспективе тренутак, посреди су наравно, стотине година – генерације и генерације људи све су се више удаљавале једне од других, да би се...