Archive

Адам Периш био је усамљен. Не постоји добра реч која описује супротност усмљености. Човек би могао бити у искушењу да предложи заједништво или испуњеност, али сама чињеница да та два појма могу да се одреде независно један од другог савршено приказује зашто усамљеност не може бити...

„Оно што мој пријатељ Мачкон жели да каже јесте да ви имате баш лепе главе. У сваком случају, господин Волко Бикић је невин и има алиби и за вече када је нападнут, господин Крестић: био је на добротворном балу удружења Камембријска мошусна говода, са чувеног...

Кени и ја смо гледали око себе у невороватне  високотехнолошке направе. Биле су  ту сребрне ципеле, бионичка  рукавица и ласери свих облика и величина. Нисам могао да поверујем својим очима!...

Некако ме је Билбо давно пре тога привукао, још кад је био дете и млад Хобит: тада сам га последњи пут видео и он још није био доспео у доба пуне зрелости. Од тада ни је увек био на памети, због своје горљивости и сјаја...

Кени је извадио мусли – штанглицу и почео да је једе. „Бљак! Са укусом шаргарепе је!“ завапио је. „Мрзим шаргарепу!“ Отворио је широм очи док је долазио на идеју. „Нелсоне...

У том тренутку схватила сам нешто изистински важно. Моје немогуђе путовање, бол и сузе биле су део нечега што је надилазило мој живот и нерскидиво су се спојили са свим немогућим путовањима и сваком сузом откако је света и века. Поклонила сам се са страхопоштовањем...

Јесте ли икада гледали у ноћно небо, надајући се да ћете видети звезду падалицу? Дуго гледате у блистава сазвежђа и далеке галаксије, и оне су предивне, али нема звезда падалица. Одједном, баш кад помислите да сте узалуд посматрали, угледате блистави блесак светлости који у луку...