Савремена библиотека

ИСТОРИЈАТ ЧАСОПИСА

Народна библиотека Крушевац је техником шапирографа 1978. године започела са издавањем “Билтена Заједнице библиотека општине Крушевац” .
“Билтен” 1983. прераста у “Годишњак НБК” у коме сарађују аутори са читавог простора ондашње СФРЈ – од Македоније до Словеније. Од 1986-1989. часопис излази под данашњим називом – Савремена библиотека.
У периоду 1990-2001. часопис се не објављује а од 2002. редовно излази, и то једном годишње.

ЧАСОПИС ДАНАС – ПРЕГЛЕД ПО РУБРИКАМА

I Савремени токови

Бави се феноменима модерног библиотекарства; различитим актуелним питањима библиотечке теорије и праксе; дају се портрети светских библиотека и доносе извештаји са најзначајнијих скупова, у земљи и свету.
Неки прилози и теме имали су ексклузивитет новине у домаћој стручној периодици (из области интелектуалних слобода, на пример)
Аутори прилога и сарадници су стручњаци из најзначајнијих библиотечких удружења и институција, у земљи и свету: ИФЛА, АЛА, БДС, НБС, БМС, БГБ, УБ, као и јавних библиотека широм земље и региона.

II Кроз наше библиотеке

Рубрика посвећена занимљивим програмима и различитим активностима у библиотекама широм земље; у рубрици се представљају и српске библиотеке из земаља региона.
У њој сарађују аутори из земље и земаља у окружењу.
Примери:
Средишња библиотека Срба у Хрватској, Прва српска библ. у Словенији, Библиотека Српске православне црквене општине у Трсту, Дучићев легат у требињској библиотеци, Народна библиотека Грачаница, Библиотека Народне скупштине РС, Агролиб – сајт за пољопривреднике јагодинске библиотеке, Рад рефералног центра БМС…

III Завичајна мрежа

Прилози о значајним дешавањима, програмима и пројектима, пре свега у матичној, али и у општинским народним, школским, специјалним, црквеним и приватним библиотекама са територије Округа.
Аутори: углавном библиотекари НБК, али и из других библиотека Округа.

IV Нови наслови / Издаваштво библиотека

У рубрици се дају прикази значајнијих домаћих и страних публикација из области библиотечко-информационе делатности и прегледи издавачке продукције појединих библиотека (крагујевачке, чачанске, краљевачке, БМС, кикиндске…) и друштава (БДС, ЗМБС).

V Калимахови настављачи (библиотекари ствараоци)

У рубрици се дају портрети библиотекара који се поред уже струке баве и писањем, превођењем, научним радом. По правилу, они су и добитници неких од најзначајнијих књижевних награда или награда из области библиотечке делатности – “Стојан Новаковић” и “Ђуро Даничић”
– У последњој деценији наши Калимаси били су: Горан Траиловић, Верољуб Вукашиновић, Радивој Стоканов, Саша Мадацки, Драган Јовановић Данилов, Саша Јеленковић, Дејан Вукићевић, Миро Вуксановић, Добрило Аранитовић, Весна Ињац-Малбаша, Гордана Ђилас, Стела Филипи-Матутиновић, Дубравка Симовић, Момчило Спасојевић…

VI Прилози историји културе града

Рубрика која је постојала дуги низ година и била посвећена завичајној културној баштини, у којој неки артефакти имају и карактер националне културне вредности, затим годишњицама писаца, сликара и других завичајних стваралаца, те јубилејима институција, часописа и историјских личности. Аутори су били културни посленици из различитих културних установа Крушевца и околине, пријатељи и сарадници Библиотеке.
Теме су биле: Царица Милица, Лазарица, Јелена Балшић, Крушевачко позориште, Споменик косовским јунацима, Часопис и ИК “Багдала”, моравска розета и друге.

СТРУЧНИ ДОМЕТИ ЧАСОПИСА И УРЕДНИЧКЕ АМБИЦИЈЕ

Часопис настаје у малој “лабораторији” и са увек скромним и неизвесним средствима. Ипак, има амбицију:

• да буде приљежан летописац развоја библиотечко-информационе делатности у кући у којој настаје, али и у читавом Округу
• да локалној стручној заједници предочи најактуелнија кретања у струци у земљи и свету и инспирише је за унапређење делатности
• да афирмише завичајну културу и дậ сопствени допринос њеном развоју
• да крушевачку библиотеку и библиотекарство Округа учини видљивијим у широј стручној заједници
• да допринесе укупној стручној размени и професионалној комуникацији у земљи.

РЕДАКЦИЈА ЧАСОПИСА