О ЗЛАТУ, ЉУДИМА И ПСИМА
Свитало је. Петар је лежао у заклону и чекао. Убрзо је на стијенама угледао црвену точку. Плесала је по њима па пузала земљом све док није наишла на врећу с лишћем. Ту се накратко примирила, а затим помакнула према „глави“ , мјесту гдје је био...