самоћа Tag

Док псић и ја тонемо у сан, у даљини одјекују пуцњи славља. Имао је Салих право, збиља је звучало као омањи оружани сукоб. Сљедеће јутро, на Бајрам, нападао је густ снијег. Неко сам вријеме лежао на каучу у мени тако својственој неиздрживој напетости. Није ми...

Као и сами „Раци“, и темељи њихових кућа били су непредвидиви, хаотични и самовољни. Предео села, посматраних месеци, као да је полудео, али свака кућа, што се померала поред мноштва звукова, ноћу је имала и препознатљиви, домаћи „рацки“ врисак, у ствари нешто што је више...