037/443-168, 429-224

direktor@nbks.org.rs
Трг Косовских јунака 1

Крушевац, Србија
Понедељак - Петак: 08.00 - 20.00, Субота: 08.00 - 14.00

Недељом не радимо

 

Завичајно одељење

Завичајно одељење Народне библиотеке Крушевац је оформљено поводом прославе Дана ослобођења Крушевца, 14. октобра 1973. године. На основу књиге инвентара сазнајемо да су прве јединице грађе евидентиране јануара 1975. године.

Принцип сакупљања грађе је следећи: завичајна грађа завичајног карактера, дела аутора рођених у Крушевцу, локална издавачка штампарска продукција. При формирању одељења придржавало се Методског упутства за формирање и вођење завичајних фондова у општинским народним библиотекама, проф. др Десанке Стаматовић, објављеним 1982. у часопису „Заједница библиотека“. У овом упутству се наглашава да не постоје прецизна правила о „територијалном и садржајном опсегу завичајних фондова. То је сложен задатак, с обзиром да су се током историје мењале административне границе општина, срезова, оркуга – региона, па је нужно уважавати све територијалне промене, будући да су оне утицале на политички, друштвено-економски и културни живот једне територије.“

Владимир Јокановић и Лепосава Чукић кажу да Завичајни фонд чине:

  • „штампани и други носиоци информација који се својим садржајем односе на одрежену географску, политичку, етничку, историјску, културну и економску средину;
  • грађа која је настала, која је објављена, и штампана на територији завичаја, независно од места рожења ствараоца, и
  • грађа која је настала као резултат стваралаштва истакнутих научних, културних и других стваралаца, који су рожени на територији завичаја, без обзира где су објављени.“

 

Значај појединца ретко ће се подударити с неком административном, историјском или етничком целином, он ће увек бити специфичан. Одређивање степена значаја појединачних завичајних стваралаца и њихових дела никада није трпело било какав облик цензуре.

Основну контуру развоју одељењу дао је Слободан Симоновић, који је учествовао у формирању одељења прво као библиотекар – сакупљањем грађе, затим као руководилац Библиотеке и библиотекар саветник Завичајног одељења. Концепција збирке била је омеђена Законом о библиотечкој делатности 1994, а од скоро Законом о библиотечко-информационој делатности.

Након две деценије рада у истом простору који је временом просторно постао незадовољавајући, одељење је 2002. године добило простор од 60м са десет читалачких места, у оквиру Библиотеке, адекватнији савременим потребама и чувању и заштити грађе.

Попуњавање фонда се реализује углавном сарадњом са појединцима, сарадњом са установама, поклоном и куповином, а од скоро и локалним обавезним примерком публикације. Закон о обавезном примерку публикација (Сл.гл. 52/2011) је чланом 3, став 2 предвидео значење термина „локални обавезни примерак“ који на основу овог закона „издавач, односно други обвезник о свом трошку доставља библиотеци града, односно општине у којој има седиште, односно пребивалиште, ради формирања и попуне завичајне збирке.“

Фонд Завичајног одељења чине:

  • Монографске публикације, сређене по принципу нумерус цурренс укупни број јединица 7.100. Свакао треба помеути монографије градских институција, хронике села…
  • Серијске публикације су сложене по УДК групама. Поменимо само неке од наслова чија комплетна годишта можете наћи у Библиотеци : Недељна ревија „Победа“, Недељни лист „Град“, Књижевни часопис „Багдала“, „Синтеза – часопис за књижевност, уметност и друштвена питања“, „Савремена библиотека“, „Путеви културе“, „Крушевачки зборник“, „Расински анали“….
  • Рукописи куцани писаћом машином из периода друге половине XX века – 810 јединица.