СЕДАМ ПРАЗНИХ КУЋА

СЕДАМ ПРАЗНИХ КУЋА

no title has been provided for this book
  Аргентинска списатељица  Саманта Швеблин (1978) са местом живљења у Берлину својом  прозом са препознатљивим стилом скренула је пажњу на себе својим првим романом „ Спасоносна раздаљина“ (2014) и стекла међународни углед својим особеним стилом писања.  Њене приче су саставни део антологија  у целом свету,  а за збирку „Птице у устима“ објављену на српском језику 2015. добија Нагарду кубанске ИК Kasa de las Amerikas. Саманта Швеблин је добитница неколико награда за своје стваралаштво, а поред прозе пише и сценарије за филмове. Ауторка у својим делима се одмиче од стварности тако што  их започиње реалним елементима, а потом уноси фантастику,  апсурд  и хорор елементе. Збирка „Седам празних кућа“, метафорично у седам прича  представља људе који су заробљени својом уплашеном психом, отуђењем, којима није јасна граница између нормалног и не-нормалног. Јунаци њених прича заправо постављају вечита питања пред којима се сваки човек налази: где почиње живот а где смрт, како је живети у друштву, породици или у усамљености као и запитаност о сопственом идентитету.  Та  питања људског постојања  оваплоћена у психолошкој драми појединца смештеног у ауторкине фантастичне, хорор просторе, добијају другу димензију и другачије разрешење које остаје на самом читаоцу да га пронађе.  Постмодерни човек  пун проблема смештених по скривеним кутијама у кућама Саманте Швеблин покушава да изађе напоље, да превазиђе скучену „нормалност“ да се ослободи матерјалне ограничености и да сачува духовност колико је то могуће у савременом свету.  

Не само оно што је стизало у телевизијске вести, могла је она да сазна много више о свету са кухињског прозора. Крај је постао опасан. Сиромашнији, прљавији. У улици су бар три куће остале ненастањене, око њих ижџикљала трава, а по улазима побацана и нагомилана пошта. Ноћу су радиле само светиљке на раскрсницама што је, због сенки крошња дрвећа, било недовољно и нека млађарија, сигурно дрогирана, готово је увек седела на ивичњаку, на неколико метара од њихове куће, све до зоре.