Изборник Затворити

ИСТОРИЈАТ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ КРУШЕВАЦ

Читалиште

Претеча данашње библиотеке је Читалиште, основано 1857. године. Из сачуване преписке између „Високославног попечитељства“ и Начелништва окружја Крушевачког види се да је акцију покренуло неколико виђенијих Крушевљана, и да је те године уписано 50 читалаца. Читале су се новине и часописе.

Да је култура читања тешко заживљавала на нашим просторима сведочи и чињеница да се, јануара1869. године, опет установљава Читаоница, у коју се „на први јек“ уписало 100 чланова са добровољним улогом. До марта уписано је још 50 читалаца, те непознати Крушевљанин о томе извештава у часопису Јединство, а помиње и 17 разних српских и страних листова који су се могли у њој читати.

„Извешће“ из године 1875. наводи насове приманих часописа: Застава, Тежак, Јавор, Нова школа, на руском Руски мир и чешки Светозар.

И ова читаоница је престала са радом неке од наредних година, те се, године 1979. поново отвара Читаоница крушевачка, сада са овим називом, а после уобичајене преписке Начелника округа крушевачког и Министра просвете. Овог пута министар одобрава од стране Крушевљана предложена Правила крушевачке читаонице.

И опет, почетком године 1881, „у вароши једно друштво основало је Читаоницу која има 74 члана“, који „улажу на одржање Читаонице“ по 8 динара годишње. Она држи Српске новине, Видело, Нови век, Школу, Самоуправу, Заставу, Српски лист, Глас Црногорца, Блгарски глас, Трибину, а од књижевних: Јавор, Порту, Побратисмтво, Српску зору и Стармали.

Дакле, „вести“ из целе друге половине 19. века сведоче да је судбина овог „просветног заведенија“ била променљива и да је била у вези са крушевачком Гимназијом.

Гимназијска библиотека

У Крушевцу Гимназија је отворена 1865. године, а већ следеће она оснива своју библиотеку. Сачувано је више извештаја о њеном раду које је директор школе подносио министру просвете и цркв. дела. Из њих се види да је велики труд улаган за увећање фонда, са пуном свешћу о значају књиге у образовном процесу. За годину 1868/69 извештај казује да у библиотеци има 105 књига.

У међувремену спојене, године 1871. школска и варошка библиотека се одвајају.

Следећи извештаји су из 1888. године, када полицијска власт наређује да се, за унапређење наставе, под управу Гимназије стави Градска читаоница и ђачка књижница, која броји 700 књига.

Почетком 20. века постоје, као засебне, наставничка и ђачка књижница. Дознајемо да је у обе било књига и на страним језицима. Вести о градској библиотеци нема никаквих.

Књижница трговачке омладине

Књижница трговачке омладине, по свему јаке асоцијације првих неколико деценија 20. века, као годину оснивања бележи 1911. Помиње се и 1919. као затворена, сталешка, а 1929. године, услед исказаних потреба грађанства, прерасла је у књижницу отвореног типа. Између два рата имала је око 1000 књига и била уређена по свим тада важећим библиотечким правилима. Израђивани су и тематски каталози. Коришћење књига плаћало се. У Крушевцу је развила жив културно-просветни рад и била на добром гласу.

Крушевачка грађанска читаоница и књижница

За прве три деценије 20. века готово никаквих података нема о постојању градске библиотеке. Штампа бележи да је крајем фебруара 1923, у хотелу „Таково“, одржан састанак оснивачког одбора Крушевачке грађанске читаонице и књижнице, но године 1930. општинског „учебног заведенија“ које се бави књигама – нема. Јер је у листу Југославија објављено оштро негодовање учених Крушевљана те је, после брижљивох припрема, грађанство обавештено да ће на градску славу, Свету Тројицу, тада – 6. јуна, по први пут бити у Крушевцу организован „Дан књиге“.

Тог дана освануле су у граду плакате са програмом прославе „првог Дана књиге у Крушевцу“. Пре подне од 10 до 12 часова и после подне од 16 часова „до дубоко у ноћ“ књиге су продаване на свим раскрсницама у граду… и у Градском парку, у коме је увече приређен „кермес са игранком“ уз свирање војне музике. Сав прилог ишао је у корист Градске библиотеке.

За три дана уписано је 150 чланова, са чланарином у износу од пет динара. Библиотека је смештена у соби број 4 (наредне године бр. 5) зграде Начелства, радила је од 8-12 пре подне и од 4-8 по подне. До Другог светског рата богатила се променљивим темпом.

О току оснивања јавност је извештавана преко преко листа Југославија .

Фронтовска библиотека

Током Другог светског рата сав фонд Крушевачке грађанске читаонице и књижнице разнесен је или уништен – осим оних књига које су остале код читалаца.

Непосредно по ослобођењу организација Народног фронта, за потребе „радних људи и грађана“, почетком 1945. године, основала је тзв. Фронтовску библиотеку. Народни фронт је преузео књижни фонд Трговачке омладине и организовао акцију сакупљања књига од грађана. Највећи број позајмљених књига је после рата враћен библиотеци. Био је то њен почетни фонд, заједно са књигама Књижнице Државне трговачке академије. Тај фонд је смештен у трговачку радњу „Браће Рајковић“. Библиотекари су посао обављали волонтерски.

Од године 1946. па надаље основано је више десетина народних књижница у селима крушевачког краја.

Градска библиотека и читаоница

Одлуку о оснивању Градске библиотеке и читаонице, односно промени назива, Градски народни одбор Крушевца донео је 1. октобра 1947. године. Исте године измештена је у Дом културе а 1953. у улицу Курсулину број 1.

Јуна 1947. фонд је бројао 8 964 књиге, које је читало уписаних 1427 читалаца.

Народна библиотека Крушевац

Данашњи назив библиотека добија 1956. године, општинска матична постаје 1960, а следеће среска матична библиотека, што је остала до данас. Смештана на више места у граду, скрасила се 1967, на делу првог спрата, касније на целом спрату и међуспрату Дома синдиката, на Тргу косовских јунака, у центру града.

Награде и признања

О успешности остваривања програмских задатака и деловања у својој средини сведоче преко 40 признања, диплома, похвалница, плакета и награда, које је друштвена заједница, ужа и шира, доделила Народној библиотеци Крушевац. Издвајају се: Орден заслуга за народ са златном звездом, од Председништва СФРЈ, 1982. г; награда Милорад Панић Суреп, Заједнице матичних библиотека Србије, 1974. г. и Вукова награда, од Културно-просветне заједнице Србије, 1981. године.