Изборник Затворити

ПРОМОЦИЈА РОМАНА „ПЕСМА О ТРИ СВЕТА“ ВЛАДИМИРА ПИШТАЛА

Владимир Пиштало

Народна библиотека Крушевац свечано је обележила је 167 година оснивања Читалишта у граду уз присуство бројних гостију: књижевника, библиотекара, сарадника, представника привредних и културних институција Града и љубитеља писане речи.

Овим поводом у е-читаоници Библиотеке, 8. фебруара 2024. године одржана је промоција романа „Песма о три света“ др Владимира Пиштала управника Народне библиотеке Србије. О роману су говорили Селимир Радуловић, књижевник и управник Библиотеке Матице српске и Ненад Шапоња, управник Културног центра Војводине „Милош Црњански“ и уредник издавачке куће „Агора“. Роман „Песма о три света“ добио је награду Матице српске „Бескрајни плави круг“ за 2023. годину, а био је и у ужем избору за награде НИН и „Београдски победник“.

Ненад Шапоња представио је нови роман Владимира Пиштала, тј. „машту која прави културолошки захват, од барока – доба раног просветитељства, ропства и грађења светског система, до Наполеоновог освајања Пераста. Ово је прича о Европи, Африци и Америци. О Венецији, Тунису и Салему. О ватрама и сукњама. О проналаску времена. О музици. О галиотима и галебовима. О гусарима пода заштитом државе. О лудилу, о вештицама. О дивљацима и чипканим крагнама. О империји. О господарима и учитељима. Ово је антиколонијални роман“.

Владимир Пиштало један је од најпревођенијих савремених српских писаца. Тим поводом Ненад Шапоња поменуо је учешће и представљање на сајмовима књига у иностранству – са освртом на сајам књига у Турској и превод на турски језик.

Аутор је прочитао одломак из романа, позвао присутне да посете Пераст, острво и цркву Госпа од Шкрпјела. Затим је говорио о метафори у књижевности, спољашњем и унутрашњем свету. У излагању се осврнуо на Ремарково дело и промене у српској књижевности након Првог светског рата.

Селимир Радуловић удахнуо је поезију у приказ романа „Песма о три света“ и дело Владимира Пиштала.

Публика се активно укључила у разговор са гостима.

Аутор је на крају потписивао књиге.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *