Сваког дана смо сведоци насиља које тинејџери спроводе свуда у свету. Њихово притајено незадовољство, бесмисао живота, несналажење у друштву доводи до тешких ломова и бруталних обрачуна, који се неретко трагично завршавају. У књизи „Амок“ луксембуршког писца Тулија Форђаринија наилазимо на сличну тему којом се бавио и у претходним романима: одбаченом и невољеном децом, младима који немају никакву перспективу. Малолетничка деликвенција је проблематика са којом се Форђарини сусретао свакодневно у свом послу наставника у средњој…
Твоја мајка. Било је неопходно да буде присутна током полицијског испитивања. Тако закон налаже. Зато што си малолетан. То нема никаквог смисла. Па ти имаш више мозга од своје мајке. Мање си малолетан од наше Сандре. Све би било једноставније кад она не би присуствовала. Разговору.Испитивању како кажу на телевизији. Ако већ мора да буде присутна одрасла особа, нека то буде неко заиста одрастао. Попут Натали. Јесте да је много млађа од твоје мајке али кудикамо разумнија. Никада не би бризнула у плач пред пандурима. Не би те миловала по коси и звала злато. Злато! Пред пандурима.
