23 авг КОВЧЕГ ЗА БОСТАН
Приче о гусарима су одувек заокупљале пажњу најмлађих читалаца, а књиге о гусарима стекле су многобројне читаоце још када су се појавиле, и та популарност траје до данашњих дана. Пред нама је књига Златка Васића о једној гусарској дружини која плови у једрењаку Морско прасе. и коју предводи гусарсарски приправник Добрица. Овај бродић плови по благом Панонском мору под сигурном руком мачка Згубидана, уз успешно асистирање гуске Љубинке и бродског духа Драгише. Пошто Панонско море није довољно слано ова неустрашива дружина га редовно соли. У току тог великог посла гусари су посолили и реп зеца Бостанџије. Да би одљутили зеца помажу му да полије лубенице, и тако откривају чудесни ковчег који често зева. У том послу их је ометао господар грозоморни Божидар, али весели пирати успевају да га преваре и поклоне чудесном ковчегу лубенице како би био сит и задовољан. И тако бродић Морско Прасе са својом дружином у току ноћи успева да отплови кроз снено Панонско Море ка свом Острву среће.
Добрица није обраћао пажњу на шалу која је забавила дружину. Он је зачуђено гледао у ведро. У њему је, уместо воде, био ковчег. Прави правцати гусарски ковчег за благо. Добрица га је извадио из ведра и спустио на палубу. Био је од дрвета. Потпуно црвен са црним шаркама и округлом кључаоницом на поклопцу.
Око ковчега се окупила дружина.
„Шта је ово“?, упитао је Згубидан.
„Личи на ковчег за благо“, рекла је Љубинка.