30 мар МАЏУН
Ознаке: Други светски рат, Македонија, одрастање, Скопље, специјалитет "маџун"
Autor: Влада Урошевић
Žanr: роман
Роман „Маџун“ познатог македонског писца Владе Урошевића је нова књига која говори о животу уочи Другог светског рата и може да се упореди слободно са делима Толстоја, Гинтера Граса и Петера Хандкеа који се баве темом детињства. Интелигентни и радознали дечак из своје перспективе посматра дешавања у његовој породици, улици, граду и поима их сходно свом узрасту. Аутор приказује низ комичних и забавних ситуација у кући са дечаковим дедом, баком, ујацима и теткама у Скопљу на самом почетку Другог светског рата. Избијање рата прекида детињство, животну радост и породичну идилу, истргавши детињу душу из „рајског врта“ породичне баште и суочивши је са суровошћу и беснилом ове пошасти. Роман „Маџун“ је уједно и лепо и бајковито сећање на „добра стара времена“ , без хладне технологије, доба сусретања по баштама и капиџицима, када је само поштар доносио вести, а баке ређале тегле слатка, дуње и јабуке по ормарима чији мирис трајно носи благодат у сећањима оних који су га понели са собом заувек.
Кад прође време поподневног одмора, долази време за излазак у град. Дедина кућа је удаљена од центра где су продавнице које тетке посећују и кафане у које иду ујаци. Ми смо на крају града, само нас једна улица дели од башти. Зато је одлазак у град нешто посебно – одлазак у неки други свет којем сасвим не припадамо. „Ми живимо у природи“, истиче са извесним поносом у разговору са гостима мој деда, и додаје нешто у вези са филозофијом неког Жан – Жак Русоа. „Он је Француз, али из Швајцарске“, објашњава. „Филозоф“, додаје. Град је нешто нејасно, привлачно, али и туђе. Тамо су неки други људи, увек лепо обучени, продавнице су шареније од махалске бакалнице, деца не урлају и иду мирно поред одраслих, држећи их за руку.