Чачак у 18. веку, препун живота и збивања, стециште разних догађаја и народа, размеђа две империје Турске и Аустроугарске. Подељени град, подељени људи, где уходи свако сваког и шпијунирање постаје део свакодневног живота.Поред многобројних љубави, врлина и оданости, у граду се дешавају тајанствена убиства, држећи становнике у латентном страху. Роман „Манует у шејтановим папучама“ препун је ликова људи из народа, али и необичних „оних из великог света“ који попут метеора изненада долете, појаве се…
Да смо заузели Беч онда кад Алаху беше потаман и мало, друга би се песма сад певала. Немци постадоше сила, а бацали смо им кости као псима. Сулејман величанствено повуче очицу, па Царство поче да се распада. Моћ новца ваљда не треба објашњавати, као и немоћ сиротиње… Без ратног плена, његови наследници, навикнути на раскошан двор, постадоше плен и таоци јаничара и зеленаша, Цинцара, фанариота. Бедна је царевина у којој ниједан посао не можеш опослити без мита и поклона. Нема ти друге, него се и ти укрцаш у та кола па котрљаш“, често је паша упразно говорио.
